Пушкин као хирург руског језика

04-07-2014 11:56:24 | | Глас Русије, фото: © Flickr.com/Piero Sierra/cc-by-nc-/ vos |


Ове године навршило се 215 година од рођења Александра Пушкина.

Александар Сергејевич Пушкин... Наше све, како се уврежило у свести руских грађана. Он је не само сунце руске поезије, главни приповедач за младе генерације, он је уз то променио руски језик, приближио га нашем данашњем језику.

Наравно, није реч о оним новинама које утичу на лексикон савременог човека сваких пет година, већ о великом и моћном руском језику, језику књижевности и културне комуникације. Пушкина често називају творцем руског језика, али он је постојао и пре њега. Друга је ствар у каквом облику... Писац-сатиричар Михаил Задорнов изразио се о томе на себи својествен експресиван начин — у документарном филму посвећеном не толико Пушкину, колико његовој чувеној дадиљи Арини Родионовни...

- Када сам имао 12-14 година, тата ми је рекао врло занимљиву фразу: захваљујући Пушкину променио се набоље руски језик у читавој Русији. Ја је нисам схватао до недавно, а затим сам се сетио. И схватио много из разговора са оцем. Смисао је следећи: захваљујући Арини Родионовној, Пушкин је почео да пише не оним језиком којим су писали пре њега, када је владајући био црквенословенски језик код световног становништва Русије. Биле су дуге речи, као на пример, данепреблагоблаготворившемусја... И ако се читају текстови тог времена, то испада врло тешко. Стихови, књижевност на таквом језику није била лака.

Гаврил Державин, руски песник и драматург епохе Просвећености сањао је да олакша руски језик. Зато је и подскочио већ болестан, када је чуо стихове ученика лицеја Пушкина. Схватио је да је дечак проговорио другим језиком, осетио је у њему генија. Ипак у читавој својој лепоти пушкинов слог је одјекнуо захваљујући истој тој дадиљи, инсистира Михаил Задорнов.

- Пре црквенословенског језика постојао је обичан руски језик. И Арина Родионовна је учинила најважнију ствар за Русију. Као прво, цар, протеравши Пушкина, учинио је добро дело: дао је могућност Пушкину да савлада језик обичних људи - земљорадника, сељака. И то је био спасилачки језик за Русију коју је уништавала световна власт тог доба. Испала је загонетна прича: Арина Родионовна је говорила језиком обичних сељака, и Пушкин је преко ње упио у себе матерњи говор. И одједном један дечак кога је дадиља васпитала, проговорио је тако да је читава Русија почела да говори другим језиком.

Није узалуд Пушкин својој дадиљи посветио толико стихова... Доктор културологије, писац, заслужни професор Московског државног универзитета Владимир Јелистратов још више конкретизује шта је учинио Пушкин за руски језик.

- Обично кажу да је Пушкин творац руског језика. Ако се говори једноставно, Пушкин је укунуо све сувишно. Зато што такви песници као што су Херасков и други, писали су врло компликовано. Он је направио хируршку операцију. Минимализовао је језик у добром смислу, сувишне архаизме је уклонио, уклонио неке метастазе са језика, направио велико спремање. Он је био врло смео у стилистичком смислу. Када је писао Руслана и Људмилу (у то време то је била популарна ствар, остале су критиковане), било је речено да је ушао у опанцима у великосветски салон. Тачније он је високи жанр претворио у ниски — са тачке гледишта људи који су до тада писали књижевност. И узео је у језик најбоље.

Колико је очуван Пушкинов језик данас? Јер савремени говор је ЕКГ друштва. Социјални потреси, технолошки пробоји, све приметне појаве, све то утиче на културу говора. Често људи фантазирају шта би било да је Пушкин данас жив. Неко мисли да био он вероватно био блогер. На пример, инжењер економиста, а у слободно време писац и блогер Николај Стариков је моделова обраћање песника кориснику интеренета који се не оптерећује правилима језика. У његовој представи оно би звучало овако: Милостиви господине! Ви не знате правопис и пишете обично без смисла. Обраћам вам се са покорном молбом: немојте да се издајете за представника образоване публике и меродавца у решавању спорова... Пријатно је фантазирати у стилистици Пушкина, али тешко да би се данас он изражавао тако као пре два века. Несумњиво је једно: на Александра Сергејевича ми се осврћемо и данас, посебно када чујемо савремени говор. И ту фраза ”Пушкин би се у гробу окренуо” чини се бесмртном.

Карина Ивашко,