Поткопавање банкарског система у Бугарској?

02-07-2014 03:00:50 | | Глас Русије, фото: Pavel Hvatkin/ vostok.rs |


У Бугарској су ухапшене још три особе осумњичене за заверу ради дестабилизације националног банкарског система. Они се терете за ширење лажних информација о тобоже ”нездравом” стању бугарских банака, што је довело до панике и масовном скидању новца са банкарских рачуна.

Централна банка је назвала догађаје систематским покушајем поткопавања банкарског система земље.

Специјални дописник Гласа Русије Петар Орлов је размотрио насталу ситуацију са познатим бугарским економистом Петром Ганевом, старијим економистом Института за тржишну економију у Софији:

Да ли је истина да је поводом последњих догађаја ЕУ отворила кредитну линију за Бугарску?

Да, заиста, кредитна линија је била отворена. Бугарска се обратила ЕУ за помоћ и молба је била задовољена. Влада не открива све детаље. Колико ми је познато, реч је о бугарском новцу, који је понудила Европска комисија, а не о неком ”лошем” новцу, као на пример у случају Украјине. Европска комисија је испољила солидарност са бугарском владом у погледу додатних мера које могу бити предузете ако се ситуација погорша.

Главни циљ је очигледно био покушај да се измени политичка ситуација у Бугарској уочи предстојећих избора и да дође до оставке валаде, што и тако треба да се деси за неколико недеља. То је покушај да се створи нова политичка средина. Зато су власти почеле кривичну истрагу.

Финансијски систем Бугарске је стабилан. Банке имају довољно ликвидности и капитала, чак више него неке европске банке. Основа за погоршање кредитне ситуације нема. Наравно, људи се брину. Становништво врло осетљиво реагује на сличне ствари. У петак са банкарских рачуна биле су скинуте велике суме, укупно 800 милиона лева или око 400 милиона евра за један дан. Слична ситуација је код нас била 1997. године. Али сад видимо да се ситуација нормализује. Редова поред банака нема, улагачи решавају да не затварају улоге и да не враћају новац на рачуне. Мислим да је становништво почело да схвата да је са банкарским системом све у реду. За недељу-две страсти ће се умирити.

Ипак, акције Инвестиционе банке су пале за 23%. Шта мислите, не стоји ли иза тога неко од акционара?

- Очигледно то је један од разлога, али не мислим да је главни... Данас лицитације акција банка теку много боље него у петак. По многим показатељима позиције су се побољшале. Тешко да иза све те ситуације стоје акционери банака или власници... Пре је постојао покушај да се дестабилизује читав банкарски систем Бугарске. Ситуација је озбиљнија него обична жеља акционара да купе акције за пола цене. Очигледно циљ дезинформације била је жеља да се извуче корист од политичке кризе.

Према последњим финансијским извештајима Европске банке за реконструкцију и развој, ниво стандарда у Бугарској износи свега 12% од просечног показатеља за ЕУ. Шта мислите о бугарској економији, и постоји ли нека веза између њеног актуалног стања и оног што смо управо разматрали?

- У праву сте, ми смо једна од најсиромашнијих економија ЕУ, али били смо једна од најсиромашнијих економија Европе и пре десет година, када Бугарска није била члан ЕУ. Ми се развијмо, ми сустижемо. Наравно, не тако брзо као што бисмо желели. Али ако се упореде цене, приход по глави становника, куповна моћ, овде су показатељи на нивоу од 55% у односу на просечне у ЕУ. Наравно, заостатак је још врло велик, али ипак Бугари су осетно напредовали ка западноевропском нивоу... Не може се рећи да је све одлично, али у датом тренутку имамо то што имамо. Остају дугорични проблеми са конкунрентношћу, проблеми везани за енергетски сектор, тржиште рада, ниво запослености релативно је нижи него у другим земљама ЕУ. Али код нас је стабилно буџетско финансирање, низак државни дуг и низак дефицит, као и стабилан банкарски систем, без обзира на тренутне проблеме. Банкарски систем је прилично флексибилан и може адекватно да реагује на сличне шок ситуације. Што се тиче политичке кризе која траје, имамо све могућности да је превладамо... Последњих година у нашој земљи није било јасног унутарполитичког курса због борбе између разних политичара. То се осетно одразило на енергетски сектор, дефицит у енергетским компанијама је скочио, појављују се додатни проблеми у пензионом систему, појавила се нестабилност у политичкој средини... Али у целини, наша економија има јако фундаментално језгро. То је реална економија са профитабилним компанијама које зарађују новац не на шпекулацијама, већ зато што продају робу другим европским земљама, на пример Немчкој. Извоз расте и јача економију. Сматрам да у дугорочној перспективи, ако нам пође за руком да изађемо на крај са изазовима у енергетском сектору, пензионом систему, имамо шансе да изађемо на добар европски ниво.

Петар Орлов,