Нису важне награде, већ контакти братских народа
Један од великих културних догађаја с почетка лета био је 5. међународни словенски форум уметности Златни Витез, који је одржан у Ставропољу на југу Русије. Учесници фестивала били су колективи из Русије, Белорусије, Украјине, Бугарске, Србије.
Међу србским учесницима су уметници ансамбла народних игара КУД Градимир. За време свог боравка у Русији, гости из Србије су могли да осете на себи посебну енергију руске публике. Дајемо реч уметничком руководиоцу ансамбла Богдану Крекићу.
Имали смо прилику да доста путујемо по Европи али искрено речено на оваквој великој позваници на којој смо играли и са таквом публиком то нисмо никад доживели. Први концерт смо имали у Невиномиску. Наиме десило се то да публика није хтела да изађе из сале док се завеса није спустила што ставарно нукад нисмо доживели. Као друго, само гостопримство и опхођење према нама је стварно на једном завидном нивоу. Када смо играли на затварању „Златног Витеза“, тада је програм трајао три сата, ми смо негде пред крај били. И када је дошао ред на нас, опет се публика дигла на ноге и пренела је своју позитивну енергију на саме играче. То је толико добро било да кад је завршила наша тачка играчи су пришли мени и рекли да би волели још нешто да играју јер је публика тако захвална, гостољубива и срдачна да нема речи. Тако да то нисмо никада досада доживели као на овом фестивалу.
Ансамбл народних игара КУД Градимир на Злантом Витезу није први пут. Исто тако топао пријем уметницима су пружили пре три године у Курску. Историја упознавања са фестивалом започела је пре 10 година, када је члан уметничког савета ансамбла, филмски режисер Иван Пешукић добио статуету Златног Витеза за Најбољу режију. Тада се он упознао са потпредседником филмског форума из Србије Јованом Марковићем, а затим и са Николајем Бурљајевом.
Разуме се, један од циљева посете ансамбла у Русију био је да се покаже богатство обичаја и традиција Србије — од Војводине до Косова и Метохије. Ипак, Богдана Крекића највише одушевљава културно богатство Русије.
- Ту врсту фолклора и тај начин фолклора коју Руси изводе нема нигде у Европи. Ми то немамо овде. Ми гајимо наш фолклор који је за сваки део Србије има своје карактеристике. Били смо одушевљени са овим лозачким скоковима, са женским играчима који ходе као да су на точковима, а ипак нису балерине. Што се тиче певачких група Руси гаје специфичан начин извођења песама, например грленог певања. Колико сам ја видео певачима на сцени микрофони нису били ни потребни јер они су тако гласно певали да смо се ми одушевили. А поготово су ми се допали женски грлени гласови. Тако су јаки и продубљени да мислим да микрофон није био потребан. Руски ансамбли кад год дођу на гостовање у Србију, као што, например, војни ансамбл „Александров“, сале су увек препуне и веома посећене зато што ми тај вид игре и песме немамо.
Богдан Крекић је високо оценио то што је његов ансамбл позван на 5. међународни словенски форум уметности Златни Витез, који је, према њиховом мишљењу, окупио праве мајсторе.
- Морам да кажем да ми јако ценимо то што су нама указали част да будемо ваши гости. Као друго мислим да на тај фестивал не могу да дођу ансамбли који нису мало реномирани, за које се већ зна да могу да прикажу обичаје своје земље. Из тог разлога нама је веома драго и важно да су нас позвали јер то доказује да је наш ансамбл фолклорних игара „Градимир“ ипак на једном завидном нивоу и самиим тим што су нама указали част да будемо први међу једнакима који ће да прикажу обичаје свога народа. Добили смо завалнице на учешће на овом фестивалу. Али нису потребне награде, није потребно такмичење. Битно је да се братски народи друже и да показују једни другима своју културу, обичаје, да људи шире своја познанства и видике.
Григориј Соколов,
