ЕУ послушала Порошенка и поново одгодила санкције против Русије
Парадокси послова у ЕУ. Редовни бриселски самит је лако решио највеће проблеме данашње Европе: рат и кризу у Украјини, њену асоцијацију с ЕУ и санкције против Русије. Санкције су већ поново одлучили да одгоде.
ЕУ ће се вратити њима средином јула приликом редовног самита, посвећеног украјинској теми. Споразуме о асоцијацији и слободној трговини с Украјином, Грузијом и Молдавијом су потписали.
Радост Кијева поводом асоцијације била би мање намештена да није је покварио еврокомесар за питања ширења Штефан Филе. Он је одмах после церемоније подсетио да су асоцијација и чланство сасвим различите ствари. У овој етапи, рекао је Филе, ЕУ чак не планира да шпекулише о статусу украјинског кандидатства. Турска је, подсетио је он, потписала слични споразум пре 51 годину, те све до сада није чланица Уније. Већина Украјинаца све до сада не разуме разлику између асоцијације и чланства. Председник Украјине Порошенко, који је потписао споразум, није сматрао за потребно да је објасни сународницима.
Питање трећег пакета санкција против Москве ЕУ већ у току три месеца блокира, уз велико незадовољство Вашингтона. Уствари, деблокирању пакета смета нежеља европског бизниса да кида чврсте економске везе с Русијом да би помогао Белој кући да изолује Кремљ. Не подржавамо санкције, усмерене против Русије, - изјавио је председник управе Руско-Немачке спољнотрговинске коморе Михаел Хармс.
- Данас је настала компликована политичка ситуација око руског тржишта. Могу да сигурно изјавим да се Руско-Намачка спољнотрговинска комора једнозначно изјаснила против антируских економских санкција. Не верујемо да је то сигурно средство ради постизања неких политичких резултата. То може да шкоди, пре свега, економији Немачке.
Само 9 одсто немачких предузиматеља, који раде у Русији, сматра економске санкције правим реаговањем на став Русије о Криму и украјинској кризи. О томе сведоче резултати анкетирања, које је организовао Источни комитет немачке економије. Та организација делује од 1952. године, она уједињује десетине немачких фирми, које раде с Русијом. 47 одсто анкетираних сматра економске санкције крајњом мером, 44 одсто тврде да оне нису потребне.
Руски експерти сматрају да би требало да Брисел уместо размишљања о санкцијама, сугерисао Петру Порошенку о неопходности регулисања односа с Донбасом и Луганском. Оно, што се дешава у Украјини, већ је иначе дојадило и ЕУ, и САД-ама, поготову на позадини поновног ирачког гнојног чира. Ирачка болест је много опаснија него украјинска криза, сматра заменик декана факултета светске економије и политике ВШЕ Андреј Суздаљцев.
- Свесни смо да је реално решење проблема Украјине могуће у овој фази само између Москве и Вашингтона. У сваком случају покушавамо да наведемо Петра Порошенка на кардиналне позитивне кораке. Москва не жели да би читава Украјина постала колонија САД, него да би Украјина имала своју политичку вољу. Нама је потребна суверена Украјина, која мада не воли Русију, али да буде Украјина-држава, а не Украјина-колонија.
Андреј Федјашин,
