Замислите да сте Фројд

27-06-2014 05:39:33 | | Глас Русије, фото: "Музеи России"/ vostok.rs |


Инсталације данас изгледа никога не чуде. Ипак постоји место где оне делују на човека као откровење. То је један од петербуршких музеја — мали, свега две сале, али по својој теми важан буквално за сваког човека на земљи: Музеј снова.

Пун назив овог тајанственог музеја је Музеј снова Сигмунда Фројда. Био је основан 1999. године, поводом стогодишњице изласка најчувеније књиге психоаналитичара: Тумачење снова. Оснивач музеја је руски колега аустријског доктора Виктор Мазин. Он то није учинио шале ради: снови су озбиљна ствар. Како каже Мазин, снови су психоза. То је најсуровија спихијатријска дијагноза која се може поставити, зато што људи виде халуцинације, оно чега нема. Трећина нашег живота протиче у психози, и макар из тог разлога ни један човек на Земљи не може да се назове здравим, истиче с иронијом Виктор Мазин.

- Ако човек каже: Ја сам човек весео, али муче ме у сну неки кошмари, видим ужасе у сну. То показује да човек има довољно бирга од којих на неки начи бежи дању. Већина људи сања и заборавља шта је сањала. И за то постоји врло озбиљан разлог. Зато што се у сновима отвара нешто што ми о себи не желимо да знамо.

Необично, али ово нежељено знање често је извор великог надахнућа. Довољно је сетити се, на пример, филмова Алфреда Хичкока или Луиса Буњуела. Они су, може се рећи, разрадили читаву естетику снова. Или, на пример, филмови Анреја Тарковског: мирно расположење ратном филму Иваново детињство дају Иванови снови. И још више на сновима је изграђен култни филм Тарковског Огледало. Музеј снова Сигмунда Фројда као један од својих задатака поставља скоро исто то — укротити снове, научити човека да без штете по здравље преведе слику из сфере несвесног у сферу свесног. У Музеју снова ове две територије су подељене, истакао је за Глас Русије његов кустос, психоаналитичар Максим Проценко.

- Прва сала је светла. Тамо је представљено неколико штандова који говоре ко је био Фројд, ко су били његови учитељи, колеге, како се развијала историја психоаналитичког покрета. Штандови су опремљени оригиналним фотографијама које је дао наш сабрат — Музеј Фројда у Лондону. А друга сала је срце музеја. У њему је све изграђено по логици снова. Тамо је мрачно, много је разних објеката везаних за Фројда, и једноставно објеката савремене уметности. Све то није тако једноставно погледати. Нема никаквих натписа. И зато што је елемент спољног објашњавања искључен, ми пунимо простор својим мислима, асоцијацијама, фантазијама. Овај музеј нас искључује из свакодневице и доводи до идеја, жеља, о којима нисмо имали кад да размишљамо у буци свакодневног живота.

Музеј снова Сугмунда Фројда се не одређује као неки информациони портал, што на први поглед није превише савремено. Он, како је приметио кустос, пре је усмерен на стицање искуства кретања у себе. И суедћи по томе што овамо у гомилама долазе петербуршки студенти, ово искуство је управо оно што је потребно!

Олга Бугрова,