Да ли је постојао Штирлиц?

27-06-2014 03:22:50 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/A. Goltsyn/ vostok.rs |


Да ли је постојао Штирлиц?... Максим Максимович Исајев, али и Всеволод Владимирович Владимиров. Јесте, постојао је! У чувеној књизи совјетског писца Јулијана Семјонова, а касније у легендарном филму Татјане Лиознове... И на крају, Штирлиц је био и остаје у срцима милиона гледалаца: као руски обавештајац- виртоуз блиставог ума, моћне интуиције и нежног срца.

Да,Штирлиц је био рођен у фантазији Јулијана Семојонова. А захваљујући серијалу од 12 епизода „17 момената пролећа“ достигао је бесмртност. Ипак, прави и конкретни узор за стварање овог лика није постојао. Ниједан руски обавештајац није служио у Гестапу, али били су неки странци, рекао је за „Глас Русије“ пуковник обавештајац, доктор историјских наука, писац Михаил Љубимов:

- Живот некада превазилази фантазију, а некада фантазија живот. Што се тиче Јулијана Семјонова он је био врхунски маштар. Али, наравно, користио је и архивску грађу. Иако прави Штирлиц, нажалост није постојао, били су агенти више класе, готово као Штирлиц којег је описао Семјонов. Имали смо и ми Американце- велике агенте. Енглезе- чувена петорка из Кембриџа. Они су заузимали кључне позиције у енглеској обавештајној служби, а као што је познато Енглези су са успехом пресретали и дешифровали немачке кодове, шифре које су размењивале разне институције у Немачкој.Односно, захваљујући томе, ми смо знали шта се дешавало у Немачкој током рата.

Оно што је лик Штирлица као таквог, скуп је разних прича и фантазија Јулијана Семјонова. Историчарка која је проучавала Трећи рај , доцент на МДУ Татјана Тимофејева, са овим је сагласна, али претпоставља да је можда ипак постојао један човек који је могао бити главни лик-прототип за Штирлица:

- Веома је тешко током деценија држати свог агента, тим пре Руса у Немачкој или Немца у Русији и добијати од њега велики број информација. Али увек постоје људи који су спремни да сарађују- за новац или због идеала. Могуће је да се прототипи крију међу Немцима, конкретно агент Вили Леман. Он је био пуковник и током периода пре рата надгледао је државне тајне војне објекте. Током рата 1942.године, послат му је био курир, којег је гестапо нашао и он га је предао. Након тога му се губи сваки траг.

Ипак, да се вратимо књижевном лику. Саговорници „Гласа Русије“ су уверени да Штирлиц није био „штићеник“ Комитета за државну безбедност. Семјонов сигурно није писао оно што би поручиле одређене структуре. Али, могуће је да КГБ, који је је био заинтересован да има позитивну репутацију, дозволио увид у нека своја документа, јер је јасно да је роман базиран на много реалних догађаја. Осим тога и на платну је по први пут совјетска обавештајна служба интересантно представљена. То је дефинитивно заслуга режисера и читаве креативне групе филма „17 момената пролећа“, говори Татјана Тимофејева:

- Безгранично уважавам Татјану Лиознову, која не само да је нашла најталентованије глумце.. Она је успела да прикаже наше противнике као интелектуалце. И показала је живот Немаца под нациситма, који, нажалост нису ишли на демонстрације против Хитлера и то је било интересантно. Филм је врло душеван. И крај филма је оптимистичан јер се назире крај рата. И то је такође био залог за успех.

И да не помињемо ту и одвећ сјајну глуму Вјачеслава Тихонова- Штирлица за сва времена: мудрог и осећајног совјетског обавештајца.

Карина Ивашко,