Ирак очекује распад, а регион прекрајање граница
Темпо и обим војних дејстава у Ираку дозвољава експертима да дају своје сасвим песимистичке прогнозе, јер највероватније, ова држава ће ускоро нестати са политичке карте света.
Сунитске оружане формације настављају своје победничке походе по земљи. Наоружани нападачи из редова ових формација, заузимају све више стратешких објеката. Последњи објекат у низу који је прешао под контролу сунитских побуњеника је једна од највећих ирачких авиа база, као и неколико нафтних поља. Према подацима ирачких медија, у оквиру ових поља се производи око 28 хиљада барела. Ирачки војници са своје стране, започели су активне припреме у смислу одбране града Хадит, 240 километара западно од Багдада, где се налази и велика електрана. Ако побуњеници заузму и ову електрану, они могу веома озбиљно да наруше снабдевање струјом у многим деловима државе.
У помоћ снагама безбедности, према подацима од среде, дошло је 130 војних експерата из САД. Укупно, како је 19.јуна објавио председник Барак Обама, Америка ће послати 300 војних саветника. Њима предстоји да припреме заједничке оперативне центре у Багдаду и на северу Ирака, како би били у позицији да размењују оперативне обавештајне податке и да координирају планирање дејстава против побуњеника. У међувремену, експерти сумњају да ће овај потез помоћи да се ситуација преокрене у корист званичног Багдада. Током грађанског рата у Ираку, дошло је до једне негативне тенденције, сматра заменик председника Асоцијације руских дипломата, амбасадор Андреј Бакланов:
- До тада, радило се о могућем расколу унутар арапских држава. А сада је приметан не само раскол, већ и прве назнаке одређене прерасподеле територија. Ово је почетак нове етапе трансформације Блиског Истока. Позиција Русије је да се границе морају поштовати. Иначе ће конфликт захватити читав регион. Било би страшно чак помислити чему би рецимо могла одвести ова ескалација тензија, у оних тридесетак врућих афричких тачака, где је до данас на снази одлука Организације афричког јединства из 1960-те године о очувању постојања граница таквих какве су постојале у том тренутку. Ирачко руководство покушава нешто да уради. Ми ћемо се трудити да учинимо оно што можемо, како би дошло до разрешавања „нерешивих“ проблема.
Садашњи Ирак подсећа на огромно буре барута, којим управљају Американци. Данас они, схвативши величину проблема, покушавају да контролишу фитиљ, који ставили или извадили из бурета, ипак може да доведе до експлозије сасвим брзо. Буквално пред нама се одвија трећа национална трагедија Ирака, након које ћемо моћи да говоримо о овој држави само у прошлом времену.
Сергеј Дуз,
