Украјински историчар: Само замените реч ``Срби`` речима „добровољци Доњецке Народне Републике“
Нигде се не лаже као у рату и у риболову
Украјински историчар, новинар србског издања „Печат“, Сергеј Белоус, недавно се вратио с југоистока Украјине где и даље трају ратни сукоби, гину мирни житељи и наше колеге-новинари.
Један од лидера Доњецке народне републике Игор Стрелков је недавно подсетио на крилатицу: „Нигде се не лаже толико као у рату и у риболову.“ Размере пропаганде су огромне, зато је „Глас Русије“ замолио Сергеја Белоуса да каже нешто о ономе што је видео сопственим очима.
- Видео сам цивиле који су настрадали од метака украјинских снајпера смештених на крову аеродрома у Доњецку. Односно, не прави се разлика између мирног становништва и војника. У Славјанску није било снајпера, али је 90% артиљеријске и минобацачке ватре било усмерено на стамбене објекте иако Кијев изјављује да се нападају искључиво војни циљеви. У Славјанску, кад му изнад главе пролети мина и експлодира у непосредној близини, човек осећа да је његова улица полигон и да може постати заморчић на овом полигону украјинског рата.
Један од најциничнијих појмова у рату је – колатерална штета. На хиљаде људи је доспело у ову категорију за време агресије НАТО према Југославији. Светска заједница је ћутала. И сад на жртве међу мирним становништвом нико посебно не реагује. Или Европска унија и САД све становнике југоистока аутоматски сврставају међу терористе-сепаратисте?
- Стара балканска тактика: ако знамо да нешто нису урадили Срби, кажемо да не знамо ко је крив, а ако не знамо ко је нешто учинио аутоматски оптужујемо Србе. Само замените реч „Срби“ речима „добровољци Доњецке народне републике“. Кад се сазнало да су руски новинари погинули у минобацачкој ватри коју је отворила украјинска војска, други по утицају украјински телевизијски канал је објавио материјал у којем је било речено да су погинули од руку „терориста“. Или, бомбардују Семјоновку код Славјанска. А на телевизији кажу – народни добровољци дижу куће у ваздух. Да ли то добровољци који седе у рововима и трпе губитке немају ништа друго да раде? А ја кажем да је у називу „Антитерористичка операција“ – „анти“ – апсолутно сувишно. Оно што ради Кијев јесте терор, застрашивање мирног становништва. Новинари којима немам разлог да не верујем, после мог одласка су говорили о томе да је чињеница да украјинска војска користи фосфорно пуњење.
Какав је ваш утисак: да ли људи на југоистоку Украјине желе да живе у независној држави, у Русији или у Украјини, али не оваквој?
- Да би се дао тачан одговор треба обавити независно социолошко истраживање, али гледајући резултате референдума, чак и ако се дозволи одступање у границама 10%, види се да би свеједно више од 60% гласало за самосталност Доњецке народне републике, без обзира на то колико се неко може трудити да смањи овај број. Истина, поштено речено, људи не схватају најбоље шта је независност. Хајде да видимо како се одвијао читав процес: прво су људи желели Украјину, али другачију – с нормалним односима с Москвом, без шовинизма, с већом економском самосталношћу и гаранцијама за оне који говоре руски. Али после крвавих догађаја, између осталог, у Одеси, људи су почели да мењају тачку гледишта. И кад је несрећа дошла у њихову кућу, десила се радикализација свести. Сад је порастао проценат оних који су за припајање Русији, од многих сам чуо да кажу: имамо прилично дугачку границу с Русијом, тако да ћемо минимум добити придњестровску варијанту. Сад много зависи од међународне ситуације и од става Русије.
У овој ситуацији многи се сећају сличног случаја на Балкану – Републике Српске Крајине, која је постојала три године и коју је 1995. године ликвидирала Хрватска, сакупишви снагу и добивши одређену помоћ споља. По мишљењу Белоуса,
- Не треба искључити варијанту по којој украјинска војска опкољава, уништава остатке добровољачког покрета који нема намеру да се преда и који нема куда да побегне – то је њихова земља. Изазива забринутост чињеница да политичари и јавност у Украјини заједно с добровољцима све чешће помињу такозване „помагаче терориста“. Ето, сами сте криви, ваш менталитет је ненормалан и осећате носталгију за СССР, кочите наш европски развој. Зато нелојални грађани могу једноставно бити принуђени да напусте области у којима живе. Сигуран сам да нико у међународној заједници то неће осудити као што се нико сад не сећа хрватске операције „Олуја“, после које је више од 200 хиљада Срба из Хрватске било приморано да побегне у Србију.
Тимур Блохин,
КАТЕГОРИЈЕ
