Да ли ће се НАТО ширити на североисток?
Министар одбране Финске Карл Хаглунд је у интервјуу за агенцију Ројтер изјавио да Финска треба да уђе у НАТО. И Шведска такође.
Ако некога збуњује то што Карл Хаглунд говори о две скандинавске земље истовремено, за овакву раздвојеност постоји објашњење: он је истовремено председник Шведске народне партије Суоми. Она представља интересе шведске мањине (око 5,3%) у Финској, али редовно улази у све владајуће коалиције од 1972. године. Сам шеф војног надлештва је признао да „Русија тренутно не представља опасност по Финску“, али зар је мало тога што може да се деси у будућности? Хаглунд сматра да би референдум о уласку у НАТО требало спровести после парламентарних избора 2015. године.
Хаглунд, познати присталица атлантског усмерења у Финској, овакве изјаве даје мање или веше редовно. Последњи пут је „звао“ Финце у НАТО у априлу, а пре тога у новембру прошле године. Пошто Финци не могу бити убеђени аргументима о постојању „руске опасности“, кампања се сад врши с позиција „генетске припадности“: три скандинавске сестре – Данска, Норвешка и Исланд су међу оснивачима и члановима НАТО, дакле, ту треба да буду и Финска и Шведска.
Фински председник Саули Нинисте се придржава потпуно другачијег гледишта на блоковску оријентацију Финаца. Он је, на пример, уверен у то да је Финска сасвим безбедна и да не намерава да ствара у региону било какве додатне изворе заоштравања, што је саопштио пре недељу дана за време посете Финској министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова. Саули Нинисте је чак предложио свим присталицама НАТО да замисле шта ће се десити ако Финска уђе у НАТО. Онда ће се, објаснио је Нинисте, граница блока и Русије удвостручити. А ако се још и Шведска буде угледала на ово, Балтичко море ће постати практично унутрашње море НАТО.
Финска и Русија имају границу дугу 1200 километара, као и обалску линију дуж три мора: Балтичког, Баренцовог и Норвешког. Ако се војска НАТО лоцира дуж ових деоница границе на наведеним морима, она ће у суштини учврстити војну блокаду свих западних граница Русије од Северног Леденог океана до Црног мора и Кавказа. Тешко је да ће улазак било ког свог суседа у блок Русија сматрати невином игром, сматра директор руског Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:
- Неће бити никаквог реалној јачања безбедности услед придруживања – Русија ни на који начин не представља опасност по суседе. А проблеми ће се појавити, јер ће Русија бити приморана да задржва нове земље НАТО. У том случају ће се за ове земље управо појавити нове потенцијалне опасности.
Криза у Украјини је, наравно, представљала повод за проверу „пронатовских расположења“ Финаца. Пре тога је врхунац пронатовског расположења запажен за време „кавкаског рата“ 2008. године.
НАТО 2008. године није успео да „придобије“ Финце. И тада, и сад се „за“ НАТО изјашњава око 20 процената становништва. По подацима најновије анкете међународног (на енглеском језику) издања листа Helsingin Sanomat (EN), „немају ништа против“ уласка у НАТО 23% Финаца. По другим анкетама, таквих људи има скоро 30%. Остали не желе.
Неки руски аналитичари сматрају да до ширења НАТО на исток, или у случају с Финском, на североисток, неће доћи. По тврдњи директора „Евроазијског комуникационог центра“ Алексеја Пиљка, ово су доказали и тренутна криза у Украјини и не тако далек „кавкаски рат“ из 2008. године:
- Не бих се превише бринуо због тога што НАТО (или проамерички атлантисти) стално декларишу своју тежњу ка ширењу. У том погледу сам скептик. Мислим да су догађаји у Јужној Осетији из 2008. године и садашњи догађаји у Украјини поставили границе ширењу блока. Наравно, о томе ће се још много говорити. Јер, бирократија НАТО треба да оправда своје постојање.
Треба рећи да Финска активно сарађује с НАТО иако није члан блока. Хелсинки има договор с НАТО о учествовању финских јединица у снагама за брзо реаговање и заједничким операцијама. Између осталог, као и Шведска. Финска је у рат у Авганистану послала 200, а Шведска 500 својих војника. Они су служили у Међународним снагама за помоћ безбедности. Истина, нису учествовали у борбеним дејствима. Почетком године земља је потписала споразум с НАТО, на основу којег блок има права да лоцира своје војне авионе и бродове у Финској у случају ванредних околности, као и да обезбеди за Финску војску и борбену технику у оквиру „пружања помоћи“ ако Хелсинки за то замоли. Опозиционе странке Финске сматрају да је и таква сарадња с НАТО више него довољна.
Андреј Федјашин,
