Ратни извештачи: Да би се рат зауставио морамо му се враћати

23-06-2014 09:17:08 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Vladimir Pesnya/ vostok.rs |


Теми погибије новинара ВГТРК Игора Корнељука и Антона Волошина у Украјини друштво ће се још дуго враћати. Макар стога што су њихове убице још увек на слободи. Данас су важни одговори на два питања, како да се после овог догађаја новинари врате у Украјину и да ли се могу заштити у зони борбених дејстава?

Ратни извештач телевизијског канала ""Русија 1" Јевгениј Падубни каже да се на место борбених дејстава треба вратити. По његовим речима телевизија је тамо извор наде, знак да људи неће остати сами, да свет на њих неће заборавити.

Марат Сајченко ратни сниматељ телевизијског канала LifeNews, који је недавно био заробљен и мучен у Украјини, каже „ако новинари оду, људи са тих подручја остаће сами са својом несрећом. Новинари су њихова једина заштита“.

"Све време суочаваш се са дилемом, радити или се склонити. Игор Коваљук је радио". По мишљењу Максима Кисељова, ратног репортера „Русије 1“, момци који су погинули, спасли су много људи. Једноставно тиме што су слали информације. Да није долазила ни једна реч о томе шта се тамо збива, о ужасу, који се догађа, ужаса би било још више.

"У рат се мора враћати. Из угла свог искуства могу да кажем да се треба враћати зато да би се све то зауставило", нагласио је Алексеј Самаљотов, дописник Радио Русије.

Страшна је чињеница да је био објављен списак непријатеља украјинског народа, саучесника у тероризму. То нико не може да појми. У Багдаду за време Садама Хусеина новинаре Си-Ен-Ена, вероватно нису волели, али нико их никада није називао „непријатељима ирачког народа“, револтиран је ратни извештач телевизијског канала „Русија 1“ Андреј Медведев.

У рат се треба враћати зато што треба разумети шта се тамо догађа, наглашава ратни репортер НТВ Владимир Кобјаков

У рату гину и војници и цивили, а међу њима и новинари. Могуће је покушати да се заштитиш, минимализовати ризик, урадити све исправно, и ипак погинути. Могуће је направити гомилу грешака и остати жив. Не треба бити паметан или искусан него срећан, сматра Падубни.

Може се заштити ако се остане у подруму, у рову, ако се ништа не предузме. А да ли ће направити корак, одлучује свако за себе. Игор Ковљук га је направио, како би урадио свој посао. И тај корак је био последњи. Такав је посао, каже Кисељов.

А да ли се може ослањати на здрав разум и да ли он постоји на украјинској страни, пита се Сергеј Бриљов, аутор прилога објављеног на телевизији Русија 24.

Судећи по ономе што до нас одатле долази видимо да је он нестао. Украјинском јавном тужилаштву био је потребан један дан како би за смрт руских новинара оптужило снаге самоодбране на југоистоку. Амбасадору Украјине у УН, требало је још мање, како би оптужио новинаре за своју смрт. У складу са том логиком, погинули у Одеси спалили су сами себе, у Мариупољу су људи себе стрељали и тако редом, рекао је ратни извештач Првог канала Павел Краснов.