Први дом цивилне нуклеарне енергетике
Пре 60 година почела да ради прва нуклеарна централа
Пре 60 година почела је да ради прва у свету нуклеарна централа — 26. јуна 1954. године био је покренут реактор Обњинске нуклеарне централе (40 километара југозападно од Москве). СССР је постао пионир светске нуклеарне енергетике.
Идеја да се нуклеарна енергетика искористи лебдела је у ваздуху још с почетка 20. века. Извесно време после откривања појаве радиоактивности, научни свет је спознао каква енергија се крије у језгру атома. Енергија која неколико пута премашује обиме добијене из првобитног органског горива — нафте, гаса и угља. Научници из Русије, Европе и САД сматрали су да ће нуклеарна енергија променити живот човечанства. Наступиће ”златни век” наше цивилизације, али, као и много чему другом, развој нуклеарне енергетике тада је омео други светски рат, истиче директор Међународног центра за нуклеарно образовање Виктор Мурогов:
- Научници на челу са Анштјном су се обратили Рузвелту са тим да хитно треба правити нуклеарно оружје, пошто се у нацистичкој Немачкој такви радови већ воде. И започео је буран развој војне примене нуклеарне енергије. Били су направљени нуклерни реактори за производњу плутонијума за нуклеарну подводну флоту.
Појава нуклеарног наоружања крајем другог светског рата из корена је променила правац развоја нуклеарне енергетике. Чак реактор прве у свету индустријске нуклеарне централе у Обњинску АМ-1 имао је две шифре у називу: у отвореној штампи су га називали ”Атом мирни” (цивилни), док се међу стручњацима називао ”Атом морски”. У прво време Обњинска нуклеарна централа поред израде електричне енергије имала је још једну строго војну намену — она је била тренинг полигон за оператере нуклеарних енергетских уређаја на подморницама. Уопште 50-их година прошлог века научници су видели нуклеарне централе будућности прилично необично, додаје Виктор Мурогов:
- Предвиђало се да ће таквим централама бити потребан димњак, оне ће бити малих димензија, а гориво ће једном годишње довозити аутомобил. Научници су претпостављали да ће оне моћи да се граде испод земље, централе ће бити неповредиве у случају рата и у сваком случају ће нагомилавати плутонијум за наоружање.
Када се опасност од нуклеарног рата повукла, Обњинска нуклеарна централа је променила своје задатке. Од тренинг полигона за подморничаре, она се претворила у научну лабораторију која је дала домаћој науци мноштво непроцењивих практичних знања, подсетио је саветник директора Курчатовског института Андреј Гагарински:
- Требало је решавати проблем постојаности нуклеарног горива, како би оно могло да ради у дугом временском периоду, проблем поузданости реактора у којима се енергија атома претвара у топлоту. Све то се увежбавало у разним стадијумима и касније је ушло у разне конструкције. Реактори који су се градили после покретања нуклеарне централе у Обњинску личили су на њен реактор. Затим су почели да се појављују савременији реактори, али идеје прве централе су развијене у свим правцима, она је дала огромно искуство усавршавања разних елемената нуклеарне енергетике.
Обњинска нуклеарна централа је служила науци и енергетици 48 година. 2002. године, 29. априла, њен реактор је био заустављен. Данас је централа меморијални музеј нуклеарне енергетике Русије. И ако су раније на њену територију могле да доспеју само званичне делегације, данас свако може да обиђе место које је прво у свету било дом цивилне нуклеарне енергетике.
Григориј Милењин,
