Гасна уцена преко океана

12-06-2014 01:00:46 | | Глас Русије, фото: AP/ Marko Drobnjakovic/ vostok.rs |


Запад наставља да ”уврће руке” руским партнерима на израдњи гасовода Јужни ток. После владе Бугарске, о обустави радова пожурила је да изјави Србија. Обе земље су се позвале на став Европске комисије. При томе комесар ЕУ за енергетику Гинтер Етингер одбија да разматра реализацију Јужног тока у формату консултација са Русијом — главним учесником пројекта.

Ако је премијер Бугарске Пламен Орешарски објаснио обуставу текућих радова на пројекту Јужни ток захтевом од стране Европске комисије и потребом ”додатних консултација са Бриселом”, потпредседник владе и министар енергетике Србије Зорана Михајловић је покушала да све пребаци на историјску супарницу своје земље у балканском региону — Софију. Мада ни она се није суздржала од политичких шпекулација. ”Док се не заврше преговори Бугарске са Бриселом и ЕУ са Русијом, ми ћемо стајати. Или док Русија не промени став. У сваком случају, резултат оба сценарија означава одлагање радова у нашој земљи” - дата изјава госпође Михајловић фактички значи намеру да се кривица за ситуацију пребци на Москву.

При томе србски министар је прећутала да је ”став Русије” у погледу пројекта Јужни ток био фиксиран још почетком 2008. године у оквиру потписивања руско-србских међувладиних споразума о сарадњи у енергетској сфери. Упрво обавезе страна на Јужном току биле су главна тачка ових докумената који су касније ратификовани у парламенту Србије и потврђени од стране свих каснијих националних влада. Не чуди што је премијер Србије Александар Вучић пожурио да охлади жар своје подређене, изјавивши да никакве одлуке о обустави реализације пројекта Јужни ток србска влада није доносила.

Став бугарских критичара пројекта Јужни ток такође не издржава међународно-правне аргументе. Руско-бугарски споразум о учешћу Софије у пројекту и формирању мешовитог предузећа у те сврхе био је ратификован у бугарском парламенту у јулу 2008. године. А у мају 2009. године у Москви гасне компаније Русије, Италије, Бугарске, Србије и Грчке су потписале завршни споразум о изградњи гасовода Јужни ток, допуњен у августу 2009. године протоколом о проласку цевовода Јужни ток кроз турске територијалне воде. Нешто касније састав учесника пројекта попуњен је на рачун француске компаније Electricite de France.

Такав је фактички ток догађаја који сведочи о неоснованости позивања на тобоже откривено неслагање пројекта Јужни ток са међународно-правном праксом. Европска комисија је све те године добро знала ставове споразума из 2008. године. А оптужбе руске стране за гасни монопол покушај су да се пребаци проблем на другог, истакао је за Глас Русије шеф руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

- Када ЕУ оптужује Гаспром да ова руска компанија омета развој јединственог гасног тржишта Европе, то делује чудно. Јер формирањем датог тржишта треба да се бави управо ЕУ. Узмимо на пример балтичке земље. Оне све време говоре да се налазе на ”енергетском острву”. Али зар Гаспром треба да гради гасне цеви, спаја ове земље са Шведском? Гасрпом продаје гас у Европу по комерцијалним уговорима са прилично великим бројем потрошача. И овај врло сложен систем није смислио Гаспром, већ сами европљани.

Тако да у усијању антируске хистерије и фактичка гасна уцеан Бугарске и Србије треба тражити свеже корене. И ови корени могу да се нађу преко океана. Премијер Орешарски је озвучио своју изјаву о Јужном току директно супротну уверавањима која се чују из уст владиних чиновника у дикусијама о вотуму поверења кабинету буквално ових дана, после састанка са ”тројком” америчких конгресмена на челу са сенатором Џоном Мекејном. Последњи није крио који захтев Америкнаци постављају Софији и другим руским партнерима: Ми бисмо хтели да у Јужном току буде мање руског учешћа.

Јасно је да је притисак на европске партнере Русије Америка сервирала у омтоу антируских санкција. Ипак главни узрок не лежи у Украјини. Према постојећим информацијама, Вашингтон је решио да нанесе нови ударац Јужном току (где учествује између остлог немачки и француски капитал) после добијања узнемирујућих саопштења из Бакуа. Извор из азарбејџанске компаниеј ГНКАР (SOCAR) ставио је до знања да француска компанија TOTAL и немачка E.ON могу да продају удео у пројекту изградње Транјадранског гасовода (TAP). Немачки концерн E.ON већ је најавио намеру да прода удео у пројекту ТАР. Француски TOTAL такође је објавио намеру да прода учешће у том пројекту — истакао је извор. Ако се узме у обзир да је управо ТАР позван да постане замена пројекту Набуко који активно лобирају ЕУ и САД, паника Вашингтона и Брисела постаје јасна.

Не може се искључити да бугарски политичари и њихове колеге из земаља региона са своје стране покушавају да искористе насталу ситуацију како би издејствовали уступке за цену руског гаса. Дата паркса радиционално је тражена у Источној Европи — подсетио је за Глас Русије директор руског Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин:

- Европа преживљава не баш најбоља времена и тражи себи разне начине са смањи цену гаса. Посебно се то тиче наших источноевропских суседа. Немачка, на пример, иде другим путем. Њене компаније седају за преговарачи сто са Гасрпомом и одређују за себе одређене повластице и попусте. Неке земље нису у стању да седе за преговарачким столом. Оне покушавају да искористе разне политичке могућности.

Ипак, делујући на тај начин, земље Југоисточне Европе само повлађују туђим интересима — пре свега америчким. Постоји још један моменат који тера америчку страну да жури. Он је везан за опште промене ситауције на енергетском тржишту. Реферат који је ових дана објавила Међународна енергетска агенција World Energy Investment Outlook 2014 предвиђа пад ”револуције из шкриљаца” у САД и увећање зависности земље од увоза и контексту смањења извозних могућности Саудијске Арабије и Ирана. Зато је САД потребно да преузму контролу над главним енергентима и маршрутама њиховог транспорта како не би изгубиле позиције на глобалном енергетском тржишту. И уцена европљана у тим условима за Вашингтон је само средство осигурања сопствених интереса.