Либија: Тајни рат је започео
Како се испоставило, чудна идеја Моамера Гадафија о стварању ”државе без државе” чврсто се уврежила у умовима његових противника. Око 1700 различитих наоружаних групација наставља да блокира све напоре да се у Либији формирају бар некакви облици државне управе. Али Европи је потребна нафта, а либијским суседима мир.
Када је крајем маја Тајмс написао да су се на југ Либије покренули одреди специјалних снага неколико земаља ради извођења тајне операције, експерти су почели да говоре о томе да је коначно започела активна фаза ликвидације анархије у тој земљи. Учешће командоса из Француске, САД, Велике Британије, Алжира и Чада у мисијама изазива аналогије са прошлогодишњом војном операцијом у истом саставу у Малију. Тада, паралелно са уништавањем ”терористичких мрежа” Ал-Каиде у Исламском Магребу (АКИМ) започела је кампања обнове нормалног функционисања државе и њених органа реда. Исте процесе треба спровести у Либији.
Ипак, када је су 9. јуна на билатералним преговорима министри иностраних послова Алжира и Француске оповргли саопштења о тајним мисијама својих трупа у Либији, потврде да они не желе да кажу истину нико није нашао. Зашто је војска опрезна у својим дејствима очигледно је. Ни Француска, ни САД за сада не могу отворено да подрже снаге које фактички иступају против ласти изабране у току револуције коју су оне подржале. Египат и Алжир такође су за сада опрезни, плаше се да не покваре односе. Не успева увек. Тако по подацима листа Al-Quds Al-Arabi, још почетком маја алжирске власти чак су обећале своји либијским колегама да ће бранити Либију од египатске интервенције.
Али општа опасност од ширења исламског тероризма са територије Либије још је јача од сумњи. Крајем маја сви либијски суседи, у складу са склопљеним споразумом, координисано су затворили границе. Власти Туниса су наредиле да се у минимално кратком року и у разним регионима на граници са Либијом поново направе кампови за избеглице у случају ”ванредне ситуације”.
Алжир је још у априлу поставио на граници са Либијом пук падобранаца са искуством борби против групација АКИМ, бројности до 5000 људи. Ради подршке бојевих операција пук је добио велики број хеликоптера и авиона. Поред Алжираца, у операцију су заиста укључени специјални одреди западних земаља. На југу путеве за одступницу групација разбојника и терориста затворила је армија Чада. Ошти циљ јужне коалиције је ликвидација терориста, уништавање њиховог наоружања, средстава за везу, база и инфраструктуре. Алжир је 10 година водио тежак рат против терора у сопственој земљи и сада не жели да се он понови.
А на истоку либијски пуковник у пензији Хафтар наставља отворено да ратује против оружаних формација исламиста. На његову страну прешле су елитне јединице либијске армије. Он има подршку становништва и тешку технику. Постоји авијација у бази ратног ваздухопловства у Тобруку. Потребна је само помоћ Египта. Нови председник Египта генерал Албдел Фатах Сиси изјавио је да ће наставити борбу против "Муслиманске браће". Тако да Хафар не без основе рачуна на његову подршку, обећавајући да неће дозволити терористима да проникну у Египат из Либије.
Египатски председник за сада чека. За разлику од Алжира, он нема многобројне савезнике. Каиро може себи да дозволи да подржи Хафтара само када његова победа буде очигледна.
И тако, за сада су сви бивши ”пријатељи Либије” окупили снаге дуж граница и чекају решење тактичких задатака унутрашњим снагама ове земље. Да ли ће се они ограничити ”тајним ратом” или ће се отворено умешати у ствари Либије која се распада на делове, за сада се не зна.
Победа на демократским изборима, нажалост, није пружила актуалном руководству Сибије реалну власт над земљом. Значи, оно је лишено и заштите од тајних козерија савезника.
Вадим Ферсович,
