Украјински преседан
Међународни правни систем пуца по шавовима. О томе сведочи одустајање западних чланова СБ УН да размотре напад на руску амбасаду у Кијеву. Фактички то значи да је напад на дипломатска представништва од сада допустив.
У Украјини се сваког дана дешава нови преседан потирања међународног права. По указу власти војска води казнену операцију на југоистоку земље, по градовима и селима ради артељерија и авијација, становништво нема воде, хране, лекова, хуманитарни коридори нису организовани — и све то не наилази на осуду од стране Запада. Друштвене организације, политичари и правобраниоци који су иступали за војне операције Запада под паролама заштите цивила од руководства у Југославији, Ираку, Либији, у Украјини не виде геноцид. Испада да од сада државни посленици којима се потчињава армија, могу некажњено да пуцају на свој народ. Преседан. При томе на главе цивила бацају фосфорне бомбе — оружје забрањено Женевском конвенцијом за примену по цивилним објектима. И ту Кијеву западни партнери нису ни прстом припретили. Преседан.
А на Русију која покушава да скрене пажњу јавности на противправна дејства украјинских власти против становника југоистика, решили су да делују силом. У суботу је разјарена гомила напала амбасаду РФ у Кијеву. Ка згради су летеле каменице, конзерве са бојом, експлозивне кесе. Нападачи су скинули заставу РФ, лупали аутомобиле сараднка дипломатске мисије. Све то се дешавало неколико сати — милиција се није мешала. Ни вршилац дужности министра унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков, ни вршилац дужности министра иностраних послова Украјине Андреј Дешица нису учинили ништа да зауставе нападаче. Преседан.
А касније западни чланови СБ УН одбили су да подрже документ који осуђује провокациона дејства у Кијеву против руске амбасаде. Тако је створен нови преседан — кршење норми Бечке конвенције остало је некажњено, истиче политиколог Вјачеслав Никонов.
- Запад не осуђује ништа што чини украјинско руководство: ни казнену операцију на југоистоку, ни убијање цивила. И сада се нису чуле осуде по сасвим неоспорном поводу. Јер у сва времена, чак у време ратова, влада принцип неприкосновености дипломатских мисија, дипломатских радника. Сада се десило очигледно кршење међународног права. То значи само једно- Украјина у очима западних политичара је изузета из норми међународног права. Она може да чини шта хоће. Запад је дао за то сасвим јасан сигнал.
Карт бланш за сва дејства Кијев је добио још раније — у фебруару ове године када је уз подршку Запада у Украјини био извршен оружани државни преврат. Затим су при живом и здравом изабраном председнику Виктору Јануковичу у земљи били одржани ванредни председнички избори. Тачније само на делу територије земље, пошто у југоисточним регионима су се водиле и данас се воде борбе. Али Запад је све једно признао изборе успелим, а олигарха Петра Порошенка за легитимног предсендика. Сада нова кијевска власт ради шта хоће, њене акције Запад не осуђује, и не разматра. Шта даље?
Наталија Коваленко,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
