Генерални секретар Андропов: Време неостварених нада

18-06-2014 12:09:58 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Юрий Абрамочкин/ vostok.rs |


Јуриј Андропов је достигао врх у хијерархији власти Совјетског Савеза. После смрти Леонида Брежњева он је постао генерални секретар ЦК КПСС. Ипак на власти Андропов је био кратко — нешто више од годину дана. Шта је желео да промени Јуриј Андропов у животу СССР? И шта је успео да уради?

После смрти Брежњева 1982. године у Совјетском Савезу завршена је једна од значајних историјских етапа — такозвани период застоја. Економија је стабилно седела на ”нафтној игли”, пољопривреда није излазила на крај са потребама за храном, а индустрија је могла да се похвали само продукцијом војне намене, квалитет свега осталог је био у сталном паду. Падало је и расположење у друштву, људима је било све једно. У тој ситуацији Јуриј Андропов је решио да ће све проблеме средити свеопште јачање дисциплине. Како се затим испоставило — узалуд.

Много боље Андропов је схватао неопходност уклањања још једног озбиљног проблема: совјетско друшто, пре свега његова власт и партијски кругови — огрезло је у корупцији. И нови генерални секретар је нагло стартовао да ликвидира корупцију, сећа се бивши сарадник апарата ЦК КПСС професор Виктор Кувалдин:

- Што се тиче борбе против корупције, то је била врло чврсто усмерење Јурија Андропова. Он је одлично схватао да је то смртна опасност по совјетски систем, да се дешава његово потпуно изопачење. И у том погледу био је жесток, непомирљив.

Али нажалост Андропов је мало успео. Избијање ”памучног скандала”, убиство директора Јелисејевског супермаркета у Москви и неколико других гласних процеса о миту и крађи у највишим ешалонима власти били су опроштајна салва принципијалном генералном секретару.

Он није стигао ни да промени правац спољне политике Совјетског Савеза. Почетком 80-их избио је нови талас хладног рата између СССР и САД, при томе многи и у СССР и у САД озбиљно су се бринули због почетка нуклеарног рата. Овај страх је између осталог подстакао обичну америчку девојчицу Саманту Смит да напише писмо Андропову, рекао је Виктор Кувалдин.

- Треба замислити ту генерацију и то време. Људи су 4 деценије живели у страху од нуклеарног рата. Они су увече ишли на спавање и нису знали да ли ће се ујутру пробудити. Сви су одлично знали да Москва, Вашингтон и европске престонице могу да буду уништене у року од неколико сати. И Саманта Смит, девојчица која је почела да ступа у узраст одраслих и први пут чула за ту опасност, написала му је да се плаши.

Без обзира на то што је Јуриј Андропов одговорио Саманти Смит, а она сама је посетила СССР, после чега је испричала сународницима о совјетским људима ”Они су исти као и ми”, до правог попуштања напетости у односима Москве и Вашингтона било је још далеко. Не у последњем реду овоме је доприносио и велики број људи дубоке старости на власти, ”кремљовских стараца”. И ако Андропов није тежио да ликвидира конфронтацију са Западом, чинило му се крајње важно да подмлади совјетску власт. Тако се напорима Јурија Андропова међу претендентима на највишу дужност у држави нашао Михаил Горбачов. Говори Виктор Кувалдин:

- Он је схватао да није само земља исцрпла свој потенцијал, већ и њено руководство. Андропов је схватао да је потребна смена, млада крв. Полазио је од тога да је Горбачов представник новог таласа. Андропов је директно хтео да преда власт Горбачову и да није било његове изненадне смрти, он би то вероватно и учинио.

Али то се није десило. Па и није било у томе великог смисла, тврде историчари. Када је Горбачов стао на кормило СССР и узео курс на пересторјку и убрзање, о којем је говорио још Јуриј Андропов, Совјетски Савез то убрзање није издржао и распао се.

Григориј Миленин,