Проширење ЕУ: Следећи, молимо!
Како је истакао низ медија, реч коју је у инаугурационом говору најчешће користио председник Украјине Петар Порошенко приликом ступања на дужност 7. јуна била је реч Европа. Она се чула и на ванредним изборима на Косову, одржаним у недељу 8. јуна.
У четвртак 5. јуна европску тематику је дотакла у свом видеообраћању балканским земљама немачки канцелар Ангела Меркел.
У свим тим случајевима радило се о перспективама наведених земаља погледном њиховог будућег придруживања најпрестижнијем клубу европских држава — ЕУ. Што се тиче Порошенка, он је с поносом подвукао да се Украјина враћа у своју историјску домовину — у Европу и већ до 27. јуна, тачније пре редовног самита ЕУ, он ће потписати други део споразума о придрживању ЕУ. И чак такозвани мировни план за ”сепаратистички” Донбас по кијевској терминологији, био је разрађен, признао је Порошенко, заједно са ЕУ.
Што се тиче Косова, победу је однела ДПК на челу са премијером ове политичке формације коју још није признала читава међународна заједница Хашимом Тачијем. Како се саопштава, Тачи је обећао својим бирачима прогрес, побољашње економске ситуације и, разуме се, кретање у страну ЕУ. А Ангела Меркел у свом видеообраћању балканским земљама изјавила је да Србија, Македонија, Црна Гора, као и Босна и Херцеговина имају јасне перспективе за ступање у редове јединствене Европе. Томе треба придружити саопштење аустријског листа Ди Прес о томе да учесници конференције у Бечу о проблему Западног Балкана званично су позвали комесара ЕУ за питања проширења Штефана Филеа да да Албанији на предстојећем самиту ЕУ крајем јуна статус кандидата за ступање у ЕУ.
Индикативно је да се ни у једном од поменутих случајева није говорило о заиста далекој дистанци која дели набројане државе од критеријума за чланове престижног евроклуба. Чињенице ипак сведоче о другом. Како су саопштили медији, управо у то време када је новоизабрани украјински лидер изговарао речи заклетеве о верности свом народу, на део истог тог народа који живи у југоисточним регионима Украјине осуле су се мине и гранате, летеле ракете из ваздуха и из система рафалске паљбе Град. У градићима и насељима су гинули цивили, међу њима деа, гореле су куће и фабрике, експлодирали системи водовода и електропривреде, рушиле се болнице.
Још једног у реду за Европу — Косово, где су управо завршени парламентарни избори, не можемо чак ни да сматрамо државом у пуној мери. За сада га је признало 106 земаља света. Међу онима које нису је 5 држава-чланица ЕУ. Што се тиче приближавања стандардима европске демократије, како је признао шеф немачке дипломатије Томас де Мезер, полицијска мисија ЕУ која се завршава у земљи средином 2014. ЕУЛЕКС, фактички је претрпела пораз. Размере криминала и корупције на Косову не смањују се. Наставља се истрага ратних злочина командира ОВК, међу којима се помиње актуални премијер Хашим Тачи. Како се сматра, он је умешан у трговину људским органима. Незапосленост је за време његовог мандата на Косову достигла 45%. И управо тај политичар планира да ”води” за собом народ у ЕУ.
Што се тиче осталих набројаних балканских претендената на ступање у ЕУ, Ангела Меркел у већ поменутом видеообраћању је ипак признала да им предстоји дуг пут. Зашто тако журе са пријемом нових чланова главни ”тешкаши” јединствене Европе? Шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов види у томе политичку позадину.
Ако смо до почетка 90-их видели да циљеви који су постављани пред интеграционим простором били су, може се рећи, привредно-политички, каже Белов, од 21. века дешава се значајно преферисање политичких циљева. Тешко је претпоставити каква је будућност датог простора. Видимо да оно, јединствено у многим питањима, ипак је подељено. На ове противречности су се данас надовезале и противречности око Украјине, које ће негативно утицати не само на Русију, већ и на ЕУ у целини.
Олег Севергин,
