Да ли ће Бајден и у Србији седети у фотељи премијера, а генерали клечати?
С обзиром да се из мноштва недавних догађаја може видети да континуирано расте притисак на Србију да се приклони НАТО алијанси и сврста на страну отворених опонената Русији, врло је индикативан случај Украјине, која је чак и у неформалном зближавању са тим војним савезом, у најмање неколико случајева већ показала како се то поражавајуће одражава на њен суверенитет и национално достојанство.
Дакле, иако је свима добро позната чињеница да је Србија прогласила војну неутралност, не стишавају се покушаји да се такво стање поништи, а држава престроји у табор Северноатлантског савеза. На пример, Србија се помиње у недавном документу америчког конгреса који носи отворени антируски карактер, у коме се предвиђа снажна промоција НАТО пакта у Србији током 2015. године, те њено „подстицање“ на војну сарадњу и стратешко привлачење на страну западног војног савеза. Да се нешто већ ради у том правцу показује и прошломесечна војна вежба у Немачкој о којој је писао београдски лист „Политика“ под називом „За који рат се спремају САД и Европа?“, у коме се говори о америчкој војној бази Хоенфелс, на којој су војници из НАТО земаља, али и из Србије припремали такозвани „заједнички одговор”.
Надаље, виши саветник америчког Савета за спољну политику Стивен Бланк је у мају изнео мишљење да би НАТО због наводне руске претње требало да хитно у своје редове прими све земље Балкана. Такође, током недавне посете премијера Вучића Берлину, новинари немачких новина „Билд“ су га, иако добро упознати са србском неутралном позицијом, ипак упитали о томе - да ли Србија жели да постане члан НАТО.
Међутим, управо на том месту долазимо до Украјине и неколико тамошњих случајева, који на прилично јасан начин показују како у стварности изгледа пут зближавања са тим војним савезом. Наиме, приликом своје званичне посете Кијеву, амерички потпредседник Џозеф Бајден је буквално седео на челу стола, у фотељи која припада искључиво председнику те земље, чиме је истакнута његова доминација над домаћинима. А још драстичнији пример се догодио пре мање од месец дана, када је објављена скандалозна фотографија, на којој стари украјински генерал у униформи дословно клечи на коленима док предаје поклон одлазећем америчком амбасадору.
Та два наведена примера из Украјине говоре у прилог чињеници да баш и није била у праву портпаролка НАТО пакта Оана Лонгеску, када је својевремено поручила Црној Гори да нема ни речи о губитку суверенитета унутар тог савеза, те да би по њеном мишљењу - „придруживање НАТО могло само да ојача Црну Гору као суверену нацију“, како се дословно изразила.
Па ипак, након Бајденовог башкарења у фотељи украјинског председника, те након клечања украјинског генерала пред америчким амбасадором, тешко да се могу озбиљно схватити таква уверавања у вези очувања државног суверенитета, чак и када се ради о земљама које се тек зближавају са НАТО алијансом. Стога, ако се заиста почне спроводити документ америчког конгреса са почетка ове приче о „подстицању“ Србије на војну сарадњу са НАТО, није тешко замислити сцену у којој се Џозеф Бајден приликом неке следеће посете Београду, исто као у Кијеву, задовољно смешка из фотеље србског председника, а све у име јачања суверенитета Србије.
Ратко Паић,
