„Усадба Jazz“: музичари долазе без обзира на санкције
Данас је „Усадба Jazz“ највећи фестивал у Русији под отвореним небом, који је на својој територији објединио jazz, funk, worldmusic, acid-jazz, lounge, jazz-rock, blues и друге музичке правце.
О томе колико кошта организација фестивала који ће окупити музичаре из преко 10 земаља света, какви проблеми су морали бити решени због санкција САД и Европе према Русији и о томе које руске градове ће „Усадба Jazz“ обухватити ове године, говорила је председник фестивала Марија Семушкина.
Фестивал се одржава већ 11. пут. Шта се ново може очекивати овог пута?
- Ове године ће бити одржан фестивал Њу-Орлеана, апсолутно без преседана, који смо замислили још пре годину дана. У Њу-Орлеану сам као обичан туриста чула огромну количину занимљиве музике, буквално у сваком клубу. Управо тада се родила идеја да фестивал 2014. године на неки начин буде повезан с Њу-Орлеаном или да се можда направе неки заједнички пројекти с локалним музичарима.
Кад сам назвала наше партнере у америчкој амбасади рекли су ми да зовем у право време: „И ми смо размишљали о томе, и ми желимо такав фестивал.“. Ето, тако је настао овај пројекат. У ствари, радили смо целе године, требало је наћи веома велики новац. И нашли смо га у потпуно различитим компанијама и фондовима. Овакав фестивал кошта скоро пола милиона долара. Осим свега другог, у питању су трошкови за долазак око сто учесника, укључујући уметнике, играче и куваре.
Да ли су се сви позвани уметници одазвали позиву? Да ли је неко одбио због санкција према Русији?
Култура остаје ван политике. Имали смо само једно одбијање због политичких разлога које, ма како чудно то било, није везано за америчке, већ за француске уметнике. Али смо тада прилично брзо пронашли замену. Не позивамо само Американце и Европљане. У нашем програму су и Колумбијци и Бразилци. Очекујемо око 130 страних уметника, руских ће бити око 300.
Да ли ће теми Њу-Орлеана бити посвећена само једна од сцена фестивала?
Да, њој је посвећена сцена „Аристократа“. Имамо пет сцена, биће филмска сцена, дечја зона, постојаће велики дизајнерски маркет и врло много арт-објеката. На пример, биће објекат по типу планетаријума – са звезданим небом. Осим тога, планирали смо занимљиве спортске манифестације и мноштво мастер-класова за децу. Односно, људи ће моћи да дођу и да нађу оно што им одговара. Велики број занимљивих ствари практично узимамо ниоткуда. Ангажујемо људе бесплатно, њима је једноставно занимљиво да то раде.
Колико гледалаца се очекује на фестивалу у Архангелском ове године?
Прошле године је било око 35-40 хиљада. Мислим да ће ове године бити отприлике исто толико. Важно нам је да сачувамо управо ову публику. Овај број гледалаца је довољан, зато што је један од задатака фестивала да се људима обезбеди квалитетна храна, квалитетна организација, квалитетна инфраструктура.
Фестивал се одржава у неколико градова у Русији. Који градови су додати ове године?
Ове године фестивал ће бити одржан у четири града. Након годину дана одсуствовања вратили смо се у Санкт-Петербург. У Јекатеринбургу ће фестивал бити одржан већ по десети пут. Ове године нам се придружио Вороњеж.
У којим градовима бисте још желели да одржите фестивал?
Веома бисмо желели да одржимо фестивал у Сибиру – у Новосибирску и Краснојарску. У Казању. Чак и на Криму – тамо има много велепоседничких кућа. Биће лепо ако се „Усадба Jazz“ буде одржавала у многим градовима.
Да ли сличан фестивал планирате у иностранству, где би могли да долазе руски уметници?
Много радимо на аквизицији наших уметника, али је то везано за државну подршку, за државну политику. Нажалост, џез није приоритет. Засад све радимо сами, од свог новца, али то засад није постало систематски. Организација фестивала у иностранству је заиста веома занимљива идеја. Она лебди у ваздуху, али се засад није претворила у нешто конкретно.
Фестивал је прошле године обележио своју десетогодишњицу. Како видите наредних десет година?
Сањам о томе да фестивал остане баш овакав. Веома бих желела да нас држава мало више подржи, како бисмо могли да се ослањамо на њену помоћ или на помоћ великих компанија и да не зависимо од кризе. Да нам културна и друштвено-политичка клима заиста омогући да чинимо оно што желимо да чинимо. Знамо какав ефекат и резултат то даје. Да буде што је могуће више занимљиве сарадње руских и страних музичара, да се границе што мање примећују. Заправо, то и јесте циљ фестивала.
Валерија Мишина,
