Настављају се напади на главни град Славено-Србије
Једна од последњих вести из Украјине је гласила да су припадници Националне гарде Украјине напали Артемовск, главни град историјске Славено-Србије, односно Бахмут, како се раније у прошлости звало то место. То је повод да се у мислима вратимо скоро 300 година уназад и да се присетимо шта је за Србе значио тај град у коме се ових дана воде огорчене борбе у којима проруске снаге одбијају нападе украјинске војске.
Дакле, почетком 1750-их година бројне српске породице су се населиле у Бахмуту, који је одлуком руске царице Јелисавете постао административни центар новостворене Славено-Србије у оквиру Руске Империје. Ту одлуку је потврдио руски Сенат са Указом од 29.маја 1753. године који је гласио „О насељавању Срба између Бахмута и Луганска“. У историјским записима се каже да су насељени Срби, међу којима се прецизно помињу Прерадовићи, Шевићи, Стратимировићи, Кнежевићи, Вујићи, Петковићи, Аврамови, Радивојевићи, Хаџићи и многи други, на том подручју развијали привреду, културу и религију, а те напоре су нарочито помагали командири славено-србских пукова из Бахмута.
Иначе, управо та сеоба и насељавање Славено-Србије и Нове Србије у данашњој Украјини, а на простору ондашњег Руског царства, послужила је као инспирација једном од највећих србских писаца Милошу Црњанском да напише ремек-дело домаће књижевности, другу књигу „Сеоба“, у којој се прате потомци Вука Исаковича и описује живот србских официра у самом граду Бахмуту, у коме се и завршава радња романа. Као основ за свој роман „Сеобе“, Црњански је користио историјску грађу, и то поготово мемоаре Симеона Пишћевића, који је 1763. године заиста служио као мајор у србском хусарском пуку, а који је у својим сећањима описао тешки положај Срба у Угарској и њихов одлазак у Русију.
У интерпретацији Милоша Црњанског, над јунацима његове књиге - трепери звезда, у бескрајном плавом кругу, која их је водила у нову домовину, што је изречено кроз ове речи Вука Исаковича о Русији - „Одселити се треба тамо, отићи, смирити се негде, на нечем чистом, бистром, глатком, као што је површина дубоких, горских језера. Живети по својој вољи...“ И као што знамо даље из историјских белешки, Срби су се населили по читавој Новој Србији и Славјаносербији, где су основали села по називима места одакле су дошли – Сомбор, Вршац, Мошорин, Сента, Кањижа, Бечеј, Ковин, Панчево, Земун, Тител, Суботица, као и бројна друга насеља, а како рекосмо на самом почетку, главни град Славено-Србије је био управо Бахмут или Артемовск, који је ових дана подвргнут нападима украјинске војске. То значи да Србски славеносрбски пук из Бахмута на неки метафорички начин и даље воде битке на том простору, а од очекивања Вука Исаковича, јунака из романа Милоша Црњанског, да ће се „смирити негде и живети по својој вољи“, чини се да барем у овом тренутку нема ни говора, све док изнад кућа србских потомака у Артемовску одјекују експлозије.
Ратко Паић,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
