НАТО: Румунија чекала САД 60 година
У руководству НАТО-а последњих година стално говоре да Пентагон намерава да ојача војно присуство САД у различитим регионима света. Поред тога, данас је главно, како тврде Брисел и Вашингтон, активизирати одбрамбену сарадњу међу савезницима.
САД покушавају да убеде европљане да они стално мисле о енергетској безбедности старог континента и о томе како да заштите транзитне маршруте и објекте инфраструктуре.
Јасно је да је географски положај Европе крајње важан за подршку дејстава САД у Африци, на Блиском Истоку и у Централној Азији. Такође не треба заборавити главни фактор — трговински пут преко Алтанског океана доноси Американцима 4 трилиона долара. У томе изгледа лежи главни разлог америчке тежње да се утврде у Европи једном заувек.
Сада се НАТО проширио до највећег у свету глобалног војног блока. У последњих 15 година алијанса је водила три права рата на три континента — у Европи (Југославија 1999.), у Азији (Авганистан) и у Африци (Либија 2011.). После завршетка операције Милосрдни анђео, у НАТО је била примљена прво Словенија (2014. године), а затим Хрватска и Албанија (2009).
После распада Варшавског уговора Пентагон је брзо искористио ”срећан тренутак”. У Источној Европи у време хладног рата била је формирана једна од најбољих војних инфраструктура — аеродроми, полигони, поморске бзе, систем комуникација и тако даље. Американци су решили да све то преузму ”у своје руке”. Не потрошивши ни цента, САД су добиле оно у шта су бивше социјалистичке земље уложиле неколико стотина милијарди долара.
Врло повољан посао. Прве су предложиле своје услуге власти Румуније. Још на почетку бојевих дејстава у Ираку и Авганистану оне су дале ратном ваздухопловству САД аеродром Михаил Когелничану. 2005. године румунски председник Трајан Бесеску је изјавио: Чекали смо Американце више до 60 година.
Румунија је затим дала на ”управљање” САД још три политона — Бабадага, Чинка и Смирдан. Почетком фебруара 2010. године Врховни савет одбране Румуније (CSAT) — највиши орган власти у земљи који одговара за националну безбедност и одбрану, одобрио је предлог САД о томе да на својој територији размести елементе будућег глобалног система ПРО. Америчка ПРО у селу Девеселу коштаће 400 милиона долара и биће пуштена у рад 2015. године. То ће бити земаљски комплекси са ракетама-пресретачима SM-3 типа Bloks 1 B. Истина, радарских уређаја у Румунији неће бити.
У целини, Румунија сада није просто држава на граници ЕУ и Русије и није просто члан НАТО-а. Букурешт је чврсто уверен да велики бизнис са његовим милијардама долара жели да се позабави стратешким инвестицијама. Вашингтон је одлично прорачунао све нијансе ”румунског посла” - преко Букурешта Американци се све више приближавају Русији.
Константин Качалин,
