Младоевропљани: Љубав из рачуна или комплекс више вредности?
Нове чланице ЕУ канализација кризних проблема
У последњих 10 година ЕУ је добила 13 нових чланова. То су земље Балтика, Чешка, Бугарска, Румунија, Пољска... Не може се рећи да су се новајлије хармонично уклопиле у круг оних који се обично називају традиционалним Старим Светом.
Највероватније то личи на љубав из рачуна: давнашњи чланови ЕУ користе младоевропљане ради напада на Русију, а ови са своје стране траже код својих зрелијих партнера подршку. Ипак налазе у најбољем случају сваки други пут и не ону коју су тражили.
Дискусија о улози старих и нових чланова ЕУ у општеевропског интеграцији не престаје ни на дан. Порширење уније показало је не само позитивне, већ и негативне тенденције. На пример, то је увећање критичне масе неразумевања у дијалогу Русија-ЕУ. Последњи испади и санкције против Москве у Европском парламенту после спајања Русије и Крима јасно показују: јачање антируске реторике, неиспуњење обавеза пред Русијом од стране Брисела и друге негативне тенденције биће тренд наредних политичких сезона. Посебно поводом кризе у Украјини.
Данас није случајно што старије и мудрије земље Европе као инструмент против Русије користе младоевропљане. Оне одлично умеју да хватају жар туђим рукама. На пољу оштре антируске реторике разних година огроман успех су имале Пољска и балтичке земље. Какве све оптужбе с њихове стране нису постојале. При томе ”стара” Европа се психолошки односи према ”новој” отворено са висине, сматра потпредседник Центра за моделовање стратешког развоја Григориј Трофимчук.
- Што се тиче економских односа, овде је ситуација још гора. Новац земље бившег социјалистичког блока практично не добијају, мада покушавају да претендују на више или мање значајне суме. Које им омогућавају да минимално стабилизују социјалну ситуацију. Али то им мало полази за руком. Новајлијама ЕУ и НАТО-а није припало ништа. Како они преживљавају у том контексту знају само они сами.
Заиста, између два дела Европе — старе и нове — постоји неразумевање и неповерење. Једни сматрају себе ”исправним европљанима”, други желе да се према њима односе исто. Ипак не успева. Пошто Западу, у првом реду Вашингтону, младоевропљани и европљани уопште потребни су искључиво као ”оловни војници” у информационом и идеолошком рату са Русијом и интегрционим процесима на евроазијском простору. Ипак у својој ревносности да се осећају као људи прве сорте која се вешто подгрева преко океана, земље Источне Европе спремне су на много, све до ограничења суверенитета. При томе, како је истакао директор Међународног института најновијих држава Алексеј Мартинов, становници земаља новајлија све чешће постављају питање — а зашто се њихова домовина прикључила ЕУ?
- Многи грађани земаља које су недавно примљене у ЕУ почињу да схватају улогу коју им је припремила стара европска бирократија. Са једне стране, то је мисија ”топовског меса” НАТО операција, са друге стране, они су канализација кризних и других проблема старе Европе. Још једна функција је санитарни кордон од Русије и зоне њеног утицаја.
Не баш паменте амбиције младих земаља чланица ЕУ, њихови покушаји да стану у исти ред са старима изазвале би само осмех, када не би било тога да младоевропљани изгледа заиста верују у своју изузетност. Ових дана познати пољски политичар Лех Валенса је изјавио: САД су дужне да коначно почну да делују као суперсила. А ако не желе, нека то препусте Пољској. Ми ћемо знати шта да радимо. Ево такав је то необјашњив комплекс више вредности.
Илија Харламов,
