Кијевски Мајдан је желео слободу, а добио је Порошенка

06-06-2014 04:31:58 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/ Mikhail Voskresenskiy/ vost |


Украјина 7. јуна доводи на заклетву свог петог председника након стицања независности. То је главни финансијер „Мајдана“, љубимац Вашингтона, „краљ чоколаде“, Петар Порошенко. Он је на изборима 25. маја, по званичним подацима, добио 54,7 одсто гласова.

Пошто се гласање одвијало под „надзором“ националиста, многи политиколози у Украјини сумњају у то да је Порошенко могао тако лако да победи већ у првом кругу. Независни аналитичари тврде да су резултати избора намештени, јер је Порошенко био штићеник САД и ЕУ, између осталог, због тога што осиромашена земља једноставно не би издржала поновно гласање.

Парадокси „кијевске револуције“ су: спонзори су је представљали као ерупцију народних нада, жељу за слободом, демократијом и избављењем од власти олигарха и корупције. Уместо тога Украјина је у председничкој фотељи добила олигарха, који је био министар у скоро свим председничким администрацијама од 2000. године. Осим тога, за Порошенком се вуче шлеп оптужби управо за корупцију, укључујући и сумње за одстрањивање опонената. По прецизним речима једног француског листа, избор Порошенка је отприлике исто као да је после јуриша на Бастиљу и погубљења краља у револуционарној Француској на власт дошао његов рођак.

Прва ствар коју је Порошенко учинио још пре инаугурације јесте да је отпутовао у Пољску где се 4. јуна срео с председником САД, Бараком Обамом. Иако је обећао да ће прво отићи у немирне Доњецк и Луганск ради регулисања оштре кризе. По изјави посланика Врховне раде из „Партије региона“, Јелене Бондаренко, „већ то говори о томе ко је Поршенков газда“. Вашингтон је био главни организатор погромског преврата у Кијеву 22. фебруару. И америчка делегација на челу с потпредседником Џоом Бајденом биће најрепрезентативнија на свечаности.

Било како било, Порошенко је изабран, Запад га је признао, стога ће сад и ЕУ, а што је главно, Русија, морати да има посла с њим. То није нимало једноставан задатак.

Руски председник Владимир Путин је већ изјавио да Порошенко „може бити под чијим год утицајем“, али је главно да обустави казнене операције на истоку против сопственог народа и да седне за преговарачки сто с представницима Доњецка и Луганска. Русија би желела да Украјина буде заиста суверена, рекао је Владимир Путин у интервјуу који је дао за француски канал TF-1.

http://www.kremlin.ru/video/2634

- Сматрам да господин Порошенко има јединствену прилику: руке му засад нису испрљане крвљу и може да заустави ову казнену операцију и да започне директан дијалог са својим суграђанима на истоку и на југу своје земље.

Судећи по великој дипломатској активности „на маргинама“ свечаности у Нормандији 6. јуна, расте нада у регулисање ситуације у Украјини. Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров се, на пример, дан пре инаугурације у Паризу срео с државним секретаром САД Џоном Керијем и рекао је да су и САД и Русија уверене у то да насиље с обе стране треба да буде обустављено. И да сукоби не могу вечно трајати.

http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/57CE0E48C96F09B144257CEE00698C8A

- Убеђен сам да први корак треба да начини онај ко се сматра одговорним за безбедност своје државе – пре свега људи, који су себе прогласили за власт. То је закон политике, то је неизбежно. Зато први корак треба да представља обустављање такозване „антитерористичке“, а у ствари казнене операције. Сигуран сам да ће Луганск и Доњецк у том случају учинити оно о чему су више пута говорили: биће спремни да обуставе ватру, да седну за преговарачки сто. С посредницима или без посредника – то више није важно. Главно је да се прекине ватра и да се започне дијалог.

Велико је питање како ће поступити Петар Порошенко, шта ће заправо учинити и да ли је уопште у стању да самостално управља Украјином. Он је изабран још пре реформе устава којом су његова права веома ограничена. У Врховној ради нема никакав јак ослонац. Странка „Баткившчина“ Јулије Тимошенко, већ се прећутно налази у опозицији председника. Није јасно какав ће бити резултат избора који треба да буду обављени на јесен.

Истина, сам Порошенко је у својој пословној и политичкој каријери показао невероватна чуда политичке мимикрије. Она су му помогла да се стабилно креће ка врховима власти. Порошенко је своју политичку одећу мењао с таквом лакоћом да се с великим напором може дефинисати његова политичка оријентација у било ком конкретном тренутку.

Порошенка су 1998. године за Раду изабрале социјал-демократе. 2001. године је помагао у оснивању „Партије региона“ Виктора Јануковича. Али је већ 2001. године прешао у странку „Наша Украјина“ потоњег председника Виктора Јушченка. За време владавине председника Јушченка и премијерке Јулије Тимошенко био је шеф Савета за националну безбедност, затим председник Народне банке и министар иностраних послова. После пада Јушченка Порошенко се вратио у Јануковичев табор и био је именован за министра економије, а на тој дужности је остао до 2012. године. Политичка убеђења су за Порошенка нешто попут „лего“-коцки, које се могу мењати у зависности од ситуације.

Пословна страна његовог живота је такође прилично магловита. Прича се да је богатство и окретност наследио од свог оца, Алексеја Порошенка, познатог нелегалног индустријалца и шверцера из совјетског доба. Његова „чоколадна краљевина“, компанија „Рошен“ је само врх глечера. Главна снага Порошенка је у концерну „Укринвест“. Преко њега Порошенко контролише бродоградилишта, сервисна, аутомобилска, металуршка, хемијска, аграрна и многа друга предузећа. Часопис Forbes га у јуну 2014. године наводи на 6 месту најбогатијих олигарха Украјине с капиталом од око 1,7 милијарди долара. А по мишљењу украјинских економиста, нико не може да израчуна Порошенково богатство: јер у његову структуру улази много средњих и малих фирми и фирмица.

Ових дана је објављено да новоизабрани председник Украјине, милијардер Петар Порошенко купује Кијевску фабрику за експерименталне производе упркос својим обећањима да ће продати сву своју активу у случају победе на изборима. Тако да права историја председника-олигарха тек почиње.

Андреј Федјашин,

Читајте више наУкрајина из минута у минут