У Европи се појавили и понављачи

06-06-2014 04:24:33 | | Глас Русије, фото: Flickr.com/Rock Cohen/cc-by-sa 3.0/ vos |


Европска комисија је саопштила да 7 држава ЕУ- Бугарска, Чешка, Мађарска, Пољска, Румунија и Шведска још нису спремне на постану чланице еврозоне и да ће ситуација бити поново размотрена, али тек за две године. Једино је Литванија имала више среће, она ће можда постати део еврозоне од 1.јануара 2015.године.

Европа се водила критеријумима из Мастрихта, када је оставила ове понављаче у реду да чекају. Кључни фактори су следећи: дефицит државног буџета не већи од 3% од БНД, ниво државног дуга не већи од 60% од БНД и инфлација на нивоу мањем од 1,5% средњег показатеља три државе еврозоне са минималним растом цена. Како је речено у извештају Европске комисије, ниједна држава од ових наведених седам не испуњава критеријуме.

Ипак то је само половична истина. Друга се половина огледа у томе да многи чланови еврозоне такође не испуњавају ове критеријуме. Према статистичкој служби Еуростат, последњих година Шпанија, Ирска, Грчка и Кипар нису испуњавали све захтеве, а Италија и Португалија су тек у последње време почеле да показују знаке „оздрављења“. Финансијски проблеми у еврозони заиста носе веома озбиљни карактер- рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ експерт Института економије РАН Вјачеслав Сенчагов:

- Уз то су Грчка, Шпанија, Италија узеле током последњих година огроман број кредита. Ипак ни аналитичарима ЕУ, а ни садашњим политичарима ЕУ није јасно како су ту чињеницу испустили из вида својевремено.

Са друге стране, јасно је да намучена са већ постојећим „проблематичним“ члановима еврозоне, Европска комисија покушава да се осигура од појаве нових проблема. Тим мерама не терају само економски, већ и политички показатељи. Избори који су били одржани крајем маја за посланике Европског парламента, посведочили су раст евроскептицизма, па и конкретно у земљама еврозоне. Данас је Бриселу важније не толико да шири еврозону, колико да стабилизује ситуацију у њеним садашњим границама. И та политика себе у одређеној мери и оправдава. У сваком случају, Брисел успева да одржи еврозону као такву, говори Борис Рубцом у разговору за „Глас Русије“:

- Овим поводом, водиле су се многе дискусије. У европским престоницама су говорили о томе да није требало да у своје редове примају слабе државе. Чак можда не би требало искључити да ће неко из ових редова можда и напустити еврозону. Али, о краху валуте евро, као такве, не може бити речи.

Немачко изадње „Die Welt“ комнетаришући стање у еврозони, наводи једну битну чињеницу- повезаност економске ситуације на старом континенту са економијом у САД. У том смислу, часопис пише требало би имати у виду да кад Америка кине, у остатку света сви имају прехладу“. Стога, истини за вољу, последње анализе америчких економиста ипак показују раст у текућој години од 3%. „Ако тако и буде, биће то добра новост за Европу. Бојазни се могу смањити. Наравно, ако у другој економији света не почне та прехлада“- иронично сумира „Die Welt“.

Петар Искендеров,