Душан Јањић: Утицај Београда у Парламенту Косова ће бити ослабљен
Ванредне парламентарне изборе на Косову је за Глас Русије ексклузивно прокоментарисао оснивач Форума за етничке односе, политички аналитичар Душан Јањић.
Ванредни парламентарни избори на Косову, који ће бити одржани 8. јуна 2014 године су резултат договора између водећих албанских политичких странака (ПДК – Хашима Тачи, ЛДК – Иса Мустафа и АК – Рамуш Харадинај), с једне и дипломатских представника САД и ЕУ на Косову, са друге стране. Начелни договор да ће бити одржани ванредни избори постигнут је још у септембру 2013, али је до померења долазило због притиска САД и ЕУ да се што више постигне у Бриселским преговорима о „нормализацији односа“ Косова и Србије. Након тога, уследили су непланирани ванредни избори у Србији, који су од марта до маја 2014 године успорили преговоре и примену договореног. С друге стране, на самом Косову, САД и ЕУ су очекивале да ће локални избори из октобра 2013. године значајније променити унутрашњу динамику као и да сагледају да ли ће доћи до слабљења њиховог „лојалног партнера“ – Тачија.
Сам датум је одређен у намери да се онемогући да читава 2014 година буде изгубљена на „нормализацији“ као и да се створе услови за постизборну коалицију која ће подржати Тачија у наставку „дијалога с Београдом“, као и у заоштравању борбе против организованог криминала, починалаца ратних злочина и корупције. У дипломатским круговима се најављује да ће бити отворено око 200 случајева у којима су укључени и многи најутицајнији чланови ПДК, АК и ЛДК. Због тога се очекује да ће, после избора, ове три странке чинити владајућу коалицију у парламенту Косова, а да ће Тачи имати свој трећи мандат као премијер. У складу са овим проценама скраћени су и рокови за изборне радње, а и Влада функционише без застоја иако се налази „у техничком мандату“. Или, како рече ових дана један близак срадник Тачија: Имаћемо трећи мандат од 4 године и ова три месеца колико трају припреме за изборе, сами избори и формирање владе.
Дакле, за разлику од локалних избора, октобра 2013, у овом случају излазак Срба није нешто што изазива посебну пажњу албанских странака и Запада. Октобарски избори су требали да доведу до ширења суверенитета Косова и на територију Севера Косова, као и да све Србе уведу у косовске локалне институције и под дејство косовских закона и устава. Тај задатак је умногоме остварен, мада се Срби са Косова, инидиректно подржани Београдом, користе тактиком „један корак напред, три назад“, те објективно траје опструкција успостављања локалних институција. Но, како овакав ток ствари умногоме погађа и саме Србе са Косова, албанске странке и косовска влада не показују већи интерес да се у то мешају, осим што сву одговорност преносе на Београд.
Запад је после уједа змије у Украјини, почео да се и гуштера плаши. У страху да би велики углед и утицај који Русија има у очима Срба на Косову, а и у самом Београду, могао да буде искоришћен за евентуални бојкот избора, потом за заустављање процеса „нормализације“, чак и да би недавне изјаве председника Србије Николића о „коначном решењу“ питања Косова које би одговарале промењеним геополитичким околностима могле да се претворе у захтеве за поделу Косова на реци Ибар и прикључења или останка Севера Косова у Србији, Запад настоји да се не меша превише у отворена питања поводом ванредних избора не били сачувао свој кредибилтет за касније активности – масовна финансијска подршка развоју посла и инфраструктуре на Северу.
То што тера ПДК, ЛДК и АК да се уједине је лоша економска ситуација и висока незапосленост, као и одлука САД да заустави раст Покрета самопредељења који предводи Арбин Курти и који заговара уједињење свих албанских земаља и привремено слабљење интереса за положај Срба на Косову. Уз то, СНС и његови савезници у влади Србије немају продуктивну стратегију рада са Србима на Косову, а србска опозиција је у расулу и бави се сопственим опстанком. На све то и велике поплаве су показале да Влада Србије нема довољно капацитета да се, у исто време с овом природном и економском непогодом, бави и Србима на Косову. Заправо, примењен је „стари милошевићев модел“ - рад с „лојалним Србима“ односно с онима који су плаћани из буџета Србије. С тим у вези, о ко Грађанске иницијативе Србскаформирана је листа која је под контролом Владе у Београду. Овој листи су придодати и неки политичари који су водили тзв. Тачијеве странке (најпознатији је бивши подпредседник Владе Косова и председник СЛС – Слободан Петровић, др Рада Трајковић и Саша Ђокић – чланови неколико сазива косовског парламента и последње Владе Косова). Међутим, ови политичари и нису имали никакве изгледе да самостално изборе места у Парламенту, а и изгубили су подршку Тачија – као и Запада. Но, за Београд и Србе то је почетни добитак јер напушта поделу на „Тачијеве“ и „лојалне Србе“, на којој је инсистирао бивши премијер Србије и вођа СПС Ивица Дачић. Међутим, „старо“ у овој новој ситуацији је следеће: Влада из Београда није подстакла Србе да развију своју политичку платформу, није ништа учинила да се направи компромис с оним Србима који нису на њеној листи, а није предузела ни значјаније кораке у домаћој јавности и међународној комуникацији да разреши питања која оптерећују Србе и будући утицај Србије на Косову. Насупрот томе, Београд подржава Србе у краткорочним реакцијама „бојкота изборне кампање“ а истовремено најављује да то није и бојкот гласања. То, пак, јача утицај оних политичких групација међу Србима на Косову (пре свега ДСС и Србско национално веће) које су за бојкот Бриселских договора и против изласка на изборе.
Због свега тога може се предвидети да ће:
- Излазност Срба на изборе бити мала, посебно на Северу Косова;
- две срспке листе – ГИ Србска и Прогресивна демократска странка Ненада Рашића сигурно ући у Косовски парламент и да ће бити Срба у Парламенту;
- биће и Срба у Влади Косова и биће Србин подпреседник, јер је то гарантовано Уставом Косова, али то највероватније неће бити нико повезан с листом Србска и под контролом Београда;
- косовске власти ће Запад охрабривати у инсистирању на даљој примени Бриселских договора;
- утицај Београда у Парламенту и влади Косова ће бити веома ограничен и укупно ослабљен.
Шта ће бити одговор Београда на овакве околности, за сада је немогуће са извесношћу предвидети.
Константин Качалин,
