У Санкт Петербургу представљени јединствени документи о смрти царске породице
Јединствени архивски документи о трагичној смрти Николаја II и његове породице биће изложени у Петропавловској тврђави, саопштио је Музеј историје Санкт Петербурга.
Изложба "Потрага која траје читав век. Смрт породице императора Николаја II", која је сакупила више од 270 експоната (докумената, фотографија, историјских реликвија), отвара се 5. јуна и трајаће до 24. августа. Она говори о стрељању царске породице у близини Јекатеринбурга 1918. године, о догађајима који су довели до ове трагедије, о истражним радњама по предмету убиства царске породице у 1918. и 1990. године, о процесу идентификације нађених посмртних остатака.
"На изложби, гости могу по први пут да се упознају са експертизом стрељања царске породице, која се догодила у кући Ипатија, да виде оружје овог злочина, да послушају снимак сећања учесника догађаја. Овде се налазе личне ствари царске породице из Ипатијеве куће: иконе Нерукотвореног Спаситеља ("Спаситељ на убрусу"), Тамбовске Пресвете Богородице, Светог Серафима Саровског који се моли на камену, платну, ручном раду царице и великих кнегиња (после доласка беле армије у Јекатеринбург сакупљени су били и послати у иностранство)," - каже се у саопштењу музеја.
Овде ће бити представљени документарни материјали из руских архива, као и Руске православне цркве у иностранству: Манастира Свете Тројице и Богословије у Џорданвилу (САД) и од Поглавара Руске православне цркве у иностранству, митрополита Илариона. Изложба обухвата личне ствари и мошти царске породице из Државног музеја "Царско село" и докуменати са сахране остатака царске породице у Петропавловском сабору у јулу 1998. године. Важни експонати су обезбеђени из сопствених збирки форензичара.
У саставу изложбе је и акт о царевој абдикацији, часопис о седницама прелазне владе са одлуком о хапшењу Николаја II и царице Александре Фјодоровне; документи у којима се разговара о могућности слања царске породице у Енглеску, између осталог, меморандум британске амбасаде у Петрограду.
Николај Александрович - последњи руски цар, чија владавина је обележена привредним развојем Русије и у исто време - активирањем револуционарних покрета који су довели до револуција 1905-1907 и 1917. године. У спољној политици, њу карактерише експанзија на Далеки исток, рат са Јапаном, и учешће Русије у војним блоковима европских сила и Првом светском рату. Абдицирао је током Фебруарске револуције 1917. године, ухапшен је заједно са својом породицом, а затим протеран у Тоболск. Стрељан је у ноћи 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу у подруму куће рударског инжењера Николаја Ипатијева заједно са супругом царицом Александром, њиховом децом и блиским особама. Руска Православна Црква га је 20. августа 2000. године прогласила свецем.
