eNovosti.info

�

Књига под називом Летопис новог косовског распећа говори о србској голготи на Косову и Метохији, о страдањима у ”цивлизованој Европи” крајем 20. и почетком 21. века. То су дневнички записи (март 1999. — децембар 2000.) човека који је у то време био на Косову и, како сам признаје, сакупљао својим рукама одрезане главе, сахрањивао девојчицу Милицу Марић коју су зверски убили Албанци... Макар да се тога сетимо! Управо зато митрополит је решио да објави своја сведочења о томе шта се дешавало у покрајини за време агресије и одмах после ње, на србском, енглеском и руском.

Скуп је поздравио Патријарх, благословивши свој народ, а посебно оне кој су остали да живе у тешким условима на Косову и Метохији. Према његовим речима, књига митрополита Амфилохија сведочи о злочинима и злоделима пред очима савременог ”демократског” света.

О књизи су говорили такође бивши амбасадор Канаде у Београду Џејмс Бисет, који је писао предговор за енглеско издање, као и бивши амбасадор Русије у Србији Александар Васиљјевич Конузин, којег је сала поздравила гласним аплаузом.

Митрополит Црногорски и Приморски, Зетско-Брдски и Скендеријски екзарх светог трона пећског Амфилохије био је увек са својим народом, на првој линији, у јеку догађаја, борио се за истину, није изгубио веру у правду, у једниствно СПЦ, увек се залагао за зближавање са Русијом. И ни једном није изневерио своја убеђења како би угодио политици и политичарима.

Овакав пут ратоборца био је предодређен митрополиту од рођења. Он је рођен на Божић, 7. јануара 1938. године, у мало селу Баре Радовића у Доњој Морачи, у породици Радовича, крштено име било му је Ристо (Христос). Дечак је завршио средњу школу у родном селу и кренуо у Београд да се упише на Духовну академију Свети Сава. Жеља за знањем, за стицањем свестраног образовања пратила је будућег митрополита читавог живота. Завршио је не само Духовну академију, већ и стекао образовање у струци класична филологија на Филозофском факултету Београдског универзитета. Затим је наставио школовање у Берну и у Риму. Седам година Ристо је провео у Грчкој, где је обранио на грчком језику докторат посвећен светом Григорију Палами. Овде се замонашио.

На свом подвижничком путу митрополит Амфилохије је много радио на јачњу СПЦ: обнављао је цркве и манастире, градио нове, васпитавао свештенике и монахе, обновио делатност Духовене академије на Цетињу, почео да издаје лист Црногорско-Приморске митрополије Светигора, основао радио Светигора.

Његов животни став далеко је од смирења — он се одазива на све важне догађаје у земљи и свету, ратује против оних који су одступили од цркве, геј-парада, савремених гонилаца цркве. И много пише. Већ је изашло више од 10 књига, велики број превода огледа и проповеди са србског на грчки и са грчког на србски.

И ево сада књига о косовској трагедији, о злочинима Албанаца над цивилима старе српске покрајине појавила се на руском. Митрополит иступа у тој књизи и као сведок догађаја, и као сакупљач извршених злочина, и као ратник за душе људске. Аутор жели да реченим пробуди помрачену нечасношћу и самовољом свест светских силника, да позове да се суди о Косову и Метохији по правди Божијој и истинској човечности. Са страница књиге чујемо крике очајања жртава погрома, изгнања и разарања, јецаје икона разорених православних храмова. Читамо о Вартоломејској ноћи, отмицама, убиствима, паљењима и пљачкама у пећком и гњиланском крају, о зверствима у Призрену, о злочинима у присуству евро-америчких ”миротвораца”, о сахрани 14 србских жетелаца у Старом Грацку, о живим спаљеним женама и деци, о србском гету на Косову, о америчкој војној бази Бондстил, о многом другом. Само кад се прочита ова књига може у пуној мери да се спозна трагедија србског народа, осети жеља да му се пружи помоћ и подршка, схвати колико је важно наше јединство у борби против зла и неправде. Књига је сведочанство савременика који срцем осећа бол свог народа. И иза свега тога стоји брига о очувању вере, њеној важности за народне душе читавог словенског племена, о једниству православља и свих хришћанских народа.

У завршној речи митрополит је поменуо имена многих погинулих Срб на Косову од руку Албанаца, изразио саучешће свима који су бранили своју покрајину и положили живот, као и жаљење што се искорењивање српства и свега србског и данас наставља.