Евроазијски економски савез значи могућност избора и за Србију
Алтернатива постоји
Није претерано рећи да свет више неће бити онакав какав је био до сада. Након управо потписаног договора о стварању Евроазијског економског савеза, у чијем саставу су засад Русија, Белорусија и Казахстан, ствара се заједничко тржиште које чини близу 200 милиона људи, које ће моћи да конкурише тржиштима Европске уније и Сједињених Држава.
То је само још један доказ да се тежиште светских економских процеса полако, али сигурно премешта са Запада на Исток, а то је чињеница са којом ће убудуће морати да рачунају све земље на свету, па и Србија.
Дакле, ради се о новом тржишту, које ће по речима руског председника Путина имати огроман производни, научни и технолошки потенцијал и колосалне природне ресурсе, с обзиром да њене земље-чланице поседују четвртину свих у свету откривених рудних богатстава, које вреде импресивних 40 хиљада милијарди долара. Он је још казао да потписани споразум има епохални значај зато што отвара широку перспективу за развој њихових економија, јер се ради о интеграцији која подразумева слободно кретање роба, услуга, капитала и радне снаге.
Сасвим конкретна корист од таквог интеграционог пројекта се огледа већ и у самој чињеници да су поменуте три земље захваљујући досадашњој Царинској унији, на чијим основама се гради Евроазијски економски савез, повећале своју међусобну робну размену за 50%, и то само за последње три године. Како је на церемонији потписивања споразума дословно рекао руски вицепремијер Шувалов - „овај нови савез је чак бољи од Европске уније“, а његове речи добијају смисао ако се има у виду податак да земље чланице Евроазијског економског савеза у потпуности задржавају свој национални суверенитет, а такође ће се трудити да избегну грешке које је учинила Европска унија, што се види по изјави казахстанског председника Назарбајева, који је устврдио да ни једна држава новог Савеза не сме да буде захваћена процесом деиндустријализације, што је био узрок рецесије економије у Европској унији, већ свака земља-чланица мора сачувати своје традиционалне гране индустрије.
Иначе, већ сада је извесно да ће се новом Савезу прикључити и Јерменија и Киргизија, док је на пример председник Белорусије изразио уверење да ће пре или касније и Украјина схватити, како је рекао, „на којој страни је и њена срећа“. Осим тога, и читав низ других земаља показује занимање за могућност сарадње са новом заједницом, што потврђује и Путинова изјава да га највећи економски играчи на глобалном нивоу питају – на који начин би и они могли успоставити односе са будућим Евроазијским савезом.
И мада су се чак и у тренуцима уздржаног славља поводом историјског догађаја потписивања споразума о стварању Евроазијског економског савеза, могле чути и здраворазумске речи упозорења да ни овај нови Савез не гарантује идеалан живот – ипак је више него јасно да ће се на карти света од 1. јануара 2015. године појавити суштински нова унија држава која ће својим становницима понудити реалну основу за богатији живот, и то не понављајући грешке бриселске бирократије.
Све то указује на чињеницу да алтернатива Европској унији већ сада постоји, а она ће у будућности само још више јачати са развојем започетих евроазијских интеграционих процеса. А то значи да ни у Србији више неће имати смисла тврдња да је Европска унија у много чему лоша, али да ипак не постоји други избор. Таква алтернатива је управо створена на Истоку и зове се Евроазијски економски савез, а све земље, па тако и балканске, тек ће оцењивати корист од сарадње или интеграције са новим Савезом.
