САД би најарадије заборавиле на Сноудена, а он се вратио у етар
Бивши обавештајац Едвард Сноуден је изјавио да ће замолити Русију да му продужи привремени азил. Такође, изјавио је да никада није шпијунирао за Русију нити било коју другу државу. Објављивањем тајних докумената, он је желео да покаже, колико специјалне службе и Бели дом САД крше права појединаца загарантована уставом. Америчка телевизијска мрежа NBC је емитовала опширни интервју са овим 30-годишњим „бегунцем“.
Рок дејства привременог азила Сноудена у Русији истиче 31.јула. Сноуден, којем су власти САД већ „обећале“ животну робију, спреман је да остане у Русији. Само због тога, јер он сматра да је ту најбезбеднији:
- Ако бих могао да одем на било које друго место, то би место било мој дом. Ипак, разумем и знам шта мене чека у случају повратка у САД. Зато када рок дејства мог приременог азила дође готово до краја, наравно да ћу предати захтев за његово продужење.
Телевизијска мрежа NBC је свој разговор са бившим обавештајцем Сноуденом емитовала годину дана након почетка његове сложене животне приче. Америчка администрација је очигледно врло бурно реаговала поводом медијске „реанимације Сноудена“.
Свако подсећање на „случај Сноуден“ изазива у САД врло болне и бурне реакције. И криза у Украјини, како год то цинично звучало, дошла је у незгодни час. Та је криза натерала све да забораве да Вашингтон константно прати и шпијунира све што се дешава у свету: од сопствених грађана до лидера иностраних земаља.
Бивши обавештајац је обелоданио систем глобалне шпијунаже Америке. Показало се да је под будним оком Ујка Сема било око милијарду људи у 60 земаља. Обавештајна служба САД прислушкује преговоре 35 влада разних држава у свету. Па чак и своје чиновнике и службенике на разним нивоима. Укупно, електорнски досије „Сноуден“ садржи око 2 милиона фајлова.
Едвард Сноуден је уверен да су власти САД намерно покушале да умање његов статус у обе обавештајне структуре и представе га као небитног техничара. Истовремено, приметио је он, смешно је представљати га као руског шпијуна:
- Апсолутно немам никакве односе са руском владом. Никада се нисам сусретао са руским председником. Руска влада мене нити новчано нити материјално не подржава. Нисам шпијун Русије.
Сноуден је подсетио да он уопште није ни желео да дође директно у Русију. Он је намеравао да из Хонг Конга авион отпутује у Латинску Америку, међутим, у међувремено је (не)очекивано Стејт департмент поништио његов пасош. „Зато када ме питају, откуд то да се налазим у Русији, предложим да то питање преусмере државној администраицији САД.“
Телевизијска мрежа NBC је то и учинила и упитала државног секретара САД Џона Керија да прокоментарише речи Едварда Сноудена. Из одговора Керија је јасно да државна администрација САД још увек размишља у категоријама „хладног рата“. Из речи државног секретара се могло закључити да свако ко транзитним летом лети ка Куби или просто борави у Русији, аутоматски спада у категорију „издајице“:
- Ако се он тако брине о Америци и тако верује у Америку, нека се онда врати овамо и нека се појави пред америчким правосуђем. Уместо тога, он се крије у Русији, ауторитарној држави. И то што је сам признао да има намеру да оде на Кубу, већ говори много тога.
Требало би рећи да је 30-годишњи Сноуден дао интервју из дубоких патриотских побуда уз осећање грађанске дужности. Реч „патриота“, рекао је Сноуден, тако је извикана, да је њено значење готово поптуно девалвирано:
- Чини ми се да патриота не би требало да стави владу своје државе изнад свега. Патриота, по мени значи схватати кад би требало стати на страну одбране своје државе и својих суграђана. У име заштите од непријатеља. А ти непријатељи уопште не морају бити спољашњи. Непријатељ може бити било ко нарушава устав и уопштено лоша политика.
На таласу Сноуденовог обелодањивања тајних података, Обамина администрација је изјавила и чак да ће унеколико реформисати делатност тајне службе и увести делотоврнију контролу. Истина, како показује досадшња пракса претходних реформи, оне нису биле довољно делотоврне. Истражна комисија америчког конгреса, крајем 90-тих година прошлог века, ставила је потпис на документ којим се предвиђа 25-30 милијарди долара из буџета за обавештајну службу. Ове године, трошкови односно издвајања су порасла до 78 милијарди долара. При оваквој „ финансијској подршци“ тешко да се обим рада обавештајаца може смањити.
Андреј Федјашин,
