Авганистански неуспех америчке политике
Мешање САД у унутрашње ствари разних држава у последњих десет година постало је већ неодвојиви део спољнополитичког курса. Посебно снажно од политике Вашингтона пострадао је Авганистан.
САД одлазе из Авганистана, остављајући иза себе полуразорену земљу и стотине милијарде долара, буквално закопаних у авганистанску земљу. Према неким подцима, овај рат је коштао Американце преко 630 милијарди. Наде да се врати макар део њих нема. Шта више, сам по себи излазак из игре ће коштати Вашингтон прилично. Експерти помињу 80 милијарди долара. Скептици сматрају да ће и то бити мало. Како сматра директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:
- Последњих година на кампање у Ираку и Авганистану потрошено је око 80 милијарди долара. То су она додатна средства која су издвајана из буџета САД за вођење указаних ратова. Рећи да Американци морају да троше годишње више од указане суме не би било исправно. У активној фази су били значајни трошкови.
Политика Вашингтона у Авганистану довела је до трагичних последица по ову земљу и није смањила терористичку опаност у свету. За време боравка Американаца социјално-економски положај исламске државе радикално се погоршао, а производња наркотика, напротив, увећала се неколико пута, без обзира на то што је борба против ње коштала америчке пореске обвезнике 25 милијарди долара. Последњих година промет наркотика је мало смањен, али ситуација није принципијално промењена. Авганистански хероин и даље запљускује свет. И са тим Американци ништа не могу да ураде. Федерална служба за контролу наркотика Русије изјавила је да обустава сарадње Вашингтона са Москвом у области борбе против наркотика као једна од санкција ће само ићи на руку авганистанским наркокартелима. Пошто Кабул остане практично очи у очи са религиозним радикалима, регион треба да очекује нове потресе.
Систем државне управе у Авганистану изграђен на западним стандардима такође није се усталио. Актуални режим представља климаву конструкцију од институција савремене демократије које стоје на темељу закона племенског друштва. Према мишљењу експерта Центра за проучавање савременог Авганистана Никите Мендаковича,
- Стварање органа државне власти у Авганистану у многоме је традиционални проблем са којим су морали да се суочавају током читавог 20. века — и у време совјетског војног присуства, пре и после њега. У социјалној структури авганистанског друштва врло су јаке родовске племенске инстутиције. И то веома отежава успостављање уобичајених државних механизама. Овде се појављује корупција и недостатак квалификованих чиновника, потшо је низак општи образовни ниво. Званичним државним институцијама супротстављају се племенски закони и појмови. Авганистан ће још дуго морати да решава ове проблеме.
Вашингтон је предузео врло много да легализује режим Карзаја у очима локалног становништва. Посебно активно Американци су покушавали да усаде Авганистанцима своје стандарде државног уређења и друштвеног живота. Ипак сви ови покушаји су били узалудни.
Авганистанска кампања с економске тачке гледишта била је неуспела за САД. Али није то главно. На крају крајева с огромним сумама би могло да се помири када би Американци достигли постављене циљеве. Али они долазе одатле идејно поражени. Нема сумње да после 2014. године читав регион ће постати још опаснији него што је био пре почетка америчке интервенције.
Ксенија Мељникова,
