Људи за људе и кад река не буја

30-05-2014 09:22:37 | | Глас Русије, фото: REUTERS/Srdjan Zivulovic/ vostok.rs |


Помози и кад Сава не буја и не уништава животе. Помози, не питајући се да ли ће Ноле поклонити и читав наградни фонд Ролан Гароса. Помози и кад постаје јасно да Тимберлејк није јавно признао да је Србин и Босанац и Хрват и, штавише, човек, и да Роналдо ипак није дао не знам колико својих милиона Обреновчанима.

И кад се ИПА фондови не отварају или се отварају, али не ускоро, и кад је мало ко у стању да из цуга протумачи ту скраћеницу. И кад колају приче да неко већ злоупотребљава помоћ, и кад медији нису пуни предања после којих суза сузу стиже, и кад... како неко рече, проради ген опадања интересовања. Истина, у невољи се човек види какав је. Што не значи ваљда да је треба прижељкивати да бисмо се показали.

Саговорник „Гласа Русије“ је Игор Рашула, председник неполитичке, непрофитне, невладине и потпуно јавне организације „Срби за Србе“, на чије рачуне не престају да стижу донације из буквално целог света, организације која од првих дана доставља велику помоћ угроженима од поплава и дуги низ година покушава да се „суочи са тенденцијом тихог изумирања Срба у отаџбини, и да помогне сваку српску породицу са петоро и више деце на просторима бивше Југославије. Речју и делом“.

Хвала вам, Игоре, што сте нашли време за нас и, пре свега, чиме се тренутно баве „Срби за Србе“?

- Пре свега, хвала вама на позиву и великој подршци коју нам пружају људи из Русије, како Срби тако и Руси. То је заиста једна велика част коју смо добили и јако велика обавеза и одговорност за помоћ угроженима у поплављеним подручјима у Србији и Републици Србској.

Тренутно наша организација испоручује ону прву ургентну помоћ у виду хране, воде, лекова и других најосновнијих потрепштина, како би људи којима је одсечена и струја и вода и било какав нормалан доток саобраћаја просто били у могућности да добију оно најосновније – брашно, уље, шећер, воду, конзервирану храну, топлу одећу, обућу, како би овај први талас кризе успешно пребродили. А након тога, већ смо почели да припремамо пројекте, који ће обезбедити, надамо се, да јако велики број људи добије сређена домаћинства, поправљене штале, обезбеђене машине за бављење пољопривредом итд.

Рекао бих слободно да су „Срби за Србе“ на неки начин незванично најтранспарентнија хуманитарна организација. И нису то само моја запажања. Навешћу недавни пример донора у Лас Вегасу, који су већином гласова одлучили да њихова помоћ (више од 40.000 долара) буде прослеђена управо на рачун ваше организације.

- Јесте, и нас је та вест изненадила. Нисмо ни знали да ће уопште бити било какво гласање. Нити смо знали да су се људи организовали, окупили. Заиста смо и више него почаствовани.Ја не волим да кажем да смо ми било шта „нај“, али свакако се трудимо да та транспарентност буде у првом плану истакнута у апсолутно сваком сегменту. Како у примању новца, тако и у трошењу новца. Дакле, скенирањем рачуна, приказивањем списка донатора, приказивањем слика са акција. Тако да све те информације људи, донатори или било које државне службе могу да провере ван контекста са нама, на лицу места. Да ли су људи заиста добили помоћ, да ли је новац заиста пребачен преко банке итд. Трудимо се да наш рад буде апсолутно отворен, доступан свима, и онима који су донирали и који нису донирали. Ми ту неку праксу транспарентности имамо скоро од самог почетка, од самог настанка наше организације.

Ми смо такође истакли да ми у принципу нећемо радити ништа на своју руку, већ ћемо сарађивати апсолутно са свим и организацијама и институцијама, како би та помоћ заиста добила онај прави ефекат и дошла до што већег броја људи. Нама је најбитније да тај новац који трошимо заиста буде утрошен на најбољи могући начин, на најисправнији могући начин, што је промена и разлика у односу на неке претходне акције и претходна масовна скупљања новца, где нажалост и држава и организације које су се бавиле сакупљањем новца нису могле, хтеле и биле у стању да заиста прикажу како је новац потрошен, да се покажу рачуни и да се једноставно оправда то поверење које су они стекли.

Само у мају, тачније од 16. маја прикупљена је скоро половина новца (око 300.000 евра) који сте имали на рачунима од 2006. године. И ако сте раније поставили условни циљ за ову годину од 200.000 евра, сад се већ надате милиону.

- Свакако да нисмо очекивали толики прилив средстава. Ми смо до тог 16. маја били једна јако мала организација која се трудила да ради неке велике ствари, велики број пројеката широм Балкана за помоћ породицама са петоро и више деце. Просто, осетили смо потребу да треба да се укључимо. Али свакако да нисмо очекивали толико поверење људи и толики одазив. Апсолутно смо спремно прихватили тај изазов и мислим да смо до сада максимално учинили све што је у нашој моћи да оправдамо то поверење.

Успели смо да премашимо те неке планиране приходе у току читаве године за неких десетак дана и на једном од састанака наше организације одлучили смо да подигнемо ту неку цифру, коју желимо да прикупимо ове године и и да је искористимо за помоћ угроженима у поплављеним подручјима. Да ли ћемо успети да прикупимо милион евра, не знам, а ако прикупимо два-три милиона, тај циљ ће да иде на 50 милиона. Па ето, дај Боже да заиста буде и толики одазив људи.

Како подстаћи велики број људи да помажу кад нема катастрофа?

- Нажалост, то је јако велики изазов и јако је тешко пробудити у људима неку жељу, потребу да се укључе када је ситуација, да кажемо, нормална. Из нашег искуства знамо да је и пре ових поплава ситуација била јако тешка, јако лоша. И апеловали смо и молили смо да се људи укључе, да се укључе државне институције, да нам омогуће да добијемо на пример приступ СМС бројевима да можемо да прикупљамо донације. Све је то некако било у неком другом, трећем плану. Није било изводљиво, није било могуће, није било неке посебне жеље за ангажовање. Али на нама је да покушамо да анимирамо људе да се, и када се када се ови проблеми са поплавама реше, укључе у неке наше стандардне акције, стандардне пројекте помоћи породицама са великим бројем деце, како бисмо задржали тај неки континуитет и просто унапредили и наш рад и помогли што већем броју породица.

Слажете се да први проблем у донирању није нежеља да се помогне, већ страх да средства неће бити наменски искориштена.

- Наравно, то је проблем број један. Ми увек истичемо и тражимо од људи да пазе коме дају новац, да проверавају да ли је тај новац заиста отишао тамо где је речено. Између свих тих провера не изузимам и нашу организацију. И зато тражимо од људи, не морате да се залећете, пошто-пото да учествујете у нашим програмима, већ за почетак да видите како ми то радимо, па онда, ако мислите да је то заиста потребно, добродошли сте да се укључите. Са становишта наше организације, ми апсолутно разумемо страх и бојазан великог броја људи, зато што до сада смо имали прилике да видимо јако велики број и организација и државних институција које су у свим недаћама последњих 20-25 година јако често узурпирале ту помоћ и користили их на нека, да кажемо, ненаменска средства и за неку своју личну корист и добит. И људи који су неколико пута и неколико десетина пута преварени једноставно не желе више да учествују у таквим стварима, што је просто разумљиво с њихове стране.

„Срби за Србе“ имају своја представништва у Америци, Британији, Швајцарској, Аустрији... Нема их у Русији.

- Нажалост, нема их. Имамо неколико пријатеља организације, што Срба што Руса, али нажалост нисмо још успели да званично региструјемо организацију, нити да имамо неке званичне представнике. Ми се већ неколико година трудимо, покушавамо да ступимо у контакт са србском заједницом и кроз нашу цркву тамо и кроз пријатеље. Али из неког разлога све то тешко иде. Пре свега, та комуникација, спремност људи да посвете можда неко своје слободно време у акцијама. Али исто тако ситуација у неким крајевима Русије је такође тешка. И са нашег становишта апсолутно је разумљиво да се људи у Русији организују између себе и помажу свој народ, јер и у Русији је јако велики број породица које је угрожено и којима је потребна помоћ. Ми се трудимо да нешто у србској заједници организујемо, да окупимо људе и до сада смо заиста учинили један велики корак напред, јер смо пре свега анимирали велики број Руса да се финансијски укључе у наш пројекат и то је резултирало сада донацијама од скоро 25 хиљада евра, што је заиста фантастично и за сваку похвалу и апсолутно сваку нашу захвалност људима у Русији.

Најважније је управо то, да и ви и ми пренесемо захвалност како руском народу, тако и србском народу, тако и свима који су из Русије, који су нас подржали. Специјалним екипама које су дошле у Обреновац, са којима смо такође сарађивали на терену у извлачењу људи. Значи, једна велика братска помоћ и велика братска љубав, можда рећи и хришћанска љубав која нас спаја и везује још једном се показала на делу и примеру. То нас веже и обавезује да и у наредном периоду, кад год је било каква криза, кад год је било какав проблем будемо једни уз друге.

Дејан Митевски,


КАТЕГОРИЈЕ