Научници бирају места за слетање будућих марсохода
Од 14. до 16. маја научна заједница је разматрала могућа места за слетање следећег марсохода НАСА. Планирани за 2020. годину, тај апарат мора да постане прва етапа у ланцу мисија, чији ће коначни циљ бити достављање на Земљу узорка тла са Марса. За разлику од пилотираног лета на Црвену планету, пренос узорка тла не спада у област фантастике, мада тражи необична техничка решења.
Семинар за избор места слетања новог марсохода НАСА одржан је средином маја у Вашингтону (САД). Представници научног и инжењерског друштва разматрали су најинтересантнија места на Марсу, која могу да постану циљ за слетање следећег марсохода, чије се лансирање планира за 2020. годину. По својој конструкцији ће он одговарати Curiosity, који ради данас, али ће донети на Марс нови комплет научних апарата. Главно је да овај марсоход мора да узме 30 узорака тла, које се планира пренети на Земљу. Додуше, следеће етапе за сада нису одређене: планира се да ће узорци бити подигнути у орбиту око Марса уз помоћ аутоматске станице. Са орбите ће их узети и носити на Земљу трећи апарат. Међутим, ниједна од те две мисије за сада није одређена.
Избор места слетања није брзи процес. Први семинар, посвећен томе, одржан је био 2012. године, пре тога, када је на Марс слетео Curiosity. Мајски семинар ове године је следећа етапа, коначни избор места тешко да ће бити одређен пре 2019. године.
С обзиром на то да на Марсу већ има много аутоматских станица, избор није једноставна ствар. С једне стране, могуће је спустити марсоход у новом месту, с друге, интересантно је да се врати у истражене рејоне. Разумљиво је да место слетања мора да буде максимално интересантно. У случају Марса то значи да оно мора да садржи трагове деловања воде, где, како се претпоставља, има веће шансе да се нађу знаци живота или бар једињења, која претходе животу.
Недавно су такав задатак решавали европски и руски научници, који су бирали место слетања марсохода Пастер у оквиру пројекта ЕкзоМарс (лансирање 2018. године). Списак рејона се умногоме понављао. Мада је Марс велик, области, потенцијално интересантних за истраживање сличних циљева ипак нема много. Поред тога, апарат може да атерира не на сваком месту, зато су места довољно ограничена.
Пастер мора да крене две године пре планираног америчког апарата. Међутим, још раније, 2016. године, према Марсу ће летети апарат InSight (осим НАСА, у његовом стварању учествује широка међународна кооперација). Он се неће кретати површином, али мора да се удуби унутар планете да би проучио њену унутрашњу структуру. Крајем протекле недеље мисија InSight је успешно прошла званичну процедуру разматрања пројекта – почела је његова изградња.
Марс неће остати сам. Ако се узме у обзир темпо његовог освајања, настаће дан, када научници на Земји добију узорке тла с те планете. Управо доношење делића Марса, а не пилотирани лет, постаће следећа карика космичке трке. Научна вредност је сигурно велика, али да је реч била само о њој, између мисија на Марс би пролазило не по две, већ много више година.
Олга Закутњаја,
