Руски језик у културном простору Европе и света
Данас се у Варшави отвара међународна научна конференција „Руски језик у културном простору Европе и света: човек, свест, комуникација, интернет“. Већ шести пут се у главном граду Пољске окупљају стручњаци за руски језик, наставници и преводиоци из разних земаља света.
Циљ конференције, која се одржава од 22-26. маја, је да се размене искуства, исприча о својим пројектима, успостави сарадња међу универзитетима. Лингвисти планирају да овај пут дискутују о новим методама предавања руског као страног, размотре процесе формирања језичке личности и чак да анализирају језички портрет председника Русије Владимира Путина и других политичара.
Велики интерес у међународној заједници русиста изазива и језичка интеркултурна комуникација путем интернета. Са развојем дигиталних технологија виртуелна комуникација је практично постала део живота сваког становника наше планете. Проучавање овог типа комуникације је неопходно, јер је то један од главних начина комуникације у савременом свету. О томе како интернет комуникација утиче на развој језика, за „Глас Русије“ је говорила Дијана Гратињи, професор руског језика и књижевности на универзитету Мерсер (САД).
Које су особине интернет комуникације и како она утиче на руски језик?
Интернет је данас, вероватно, главни облик постојања живог говорног језика. Овај прилично нови инструмент људске комуникације врло значајно утиче на наш говор, на избор језичког понашања. Могућност да се уђе у виртуелни простор и комуницира и са сасвим непознатим људима је постала саставни део свакодневног живота. С једне стране, ми много читам на интернету: сајтове медија, блогове, постове, а с друге стране, ми и активно коментаришемо то што смо прочитали.. Та нова могућност, да се одмах изрази своје мишљење поводом прочитаног, има задивљујуће резултате. Писаним средствима ми покушавамо да обновимо живи говорни језик. Гестове, мимику, интонације нам замењују различити смајлији и комбинације знакова интерпункције, а брзину говора покушавамо да пренесемо свакојаким скраћеницама. Понекад корисници не воде рачуна о правописним правилима: могућност да се муњевито реагује на то што си видео или прочитао је важнија од правила руског језика. Да ли је то лоше? Мислим да није. То је језик у свом развоју. Он прелази на нови ниво, осветљава реално стање ствари у погледу писмености широких народних маса, укључујући и језичку креативност народа. На пример, емоционалност је увек била карактеристика руског говорног језика и зато су изјаве интернет корисника крцате игре речима, жаргонима, колоквијализмима . Они често не виде саговорнике или читаоце и покушавају да привуку њихову пажњу, да изазову одговор. Испада неки монолог-дијалог и, истовремено, нека врста самопромоције. Формирајући свој жаргон, искривљујући речи, формирајући нове, дајући им експресивна значења, људи се сврставају у одређене групе, наглашавају своју жељу да буду примећени и теже да приближе писану реч усменој.
Како интернет утиче на интеркултурну комуникацију?
Интернет није прозор у свет, па чак ни широка врата: све ограде су пале и све зависи од нас, колико ви желите да упознате „непознато“. Људи су вековима слушали приче путника о чудним земљама, а сад имамо могућност да све сами видимо. Раније су културе биле изоловане и до комуникације је долазило само на границама, где су се сусретале две суседне културе. А, сада за неколико минута може све да се сазна о некој далекој земљи, њеним традицијама, и ако желите и да се упознате са неким странцем. Интернет, практично, нуди неограничене могућности за интеркултурну комуникацију на индивидуалном нивоу. Људи у свим деловима света могу директно да комуницирају, и не морају само да се дописују, већ могу и да разговарају као у реалној комуникацији.
Језичка баријера је једна од основних препрека у интеркултурној комуникацији. Али, захваљујући техничким могућностима интернета, постепено се стварају услови за савлађивање те препреке. На пример, на многим сајтовима имате верзије на неколико језика. То кориснику даје могућност да добије информације о другим земљама на свом матерњем језику. Постоји много сајтова за учење, интерактивних програма, који омогућавају да се научи практично било који језик, не излазећи из куће. Информације путем интернета стижу свуда и то је апсолутно нова појава. Људи разних култура се обједињују према својим интересима, размењују фотографије, утиске.
Али, да ли смо почели боље да се разумемо? Мислим и да и не. У свим културама постоје неки стереотипи, који се не дају лако порушити, и онда често на интернету видимо отворено непријатељство према „туђем“. А, интернет преноси информацију врло брзо, па се и тај негативни однос према представницима других култура шири истом брзином, као и позитивни. Али, за то не треба кривити интернет. То је само средство за јачање веза међу људима и земљама и мења стил односа у савременом свету.
Како ви видите развој интернет комуникације у будућности?
Јако је тешко предвидети развој тако сложеног и великог ресурса. Само пре неколико година смо на интернет гледали као на једну џиновску библиотеку, али динамика његовог развоја отвара неограничене могућности у тражењу партнера, вођењу послова, преносу информација. Са сигурношћу се може рећи: интернет технологије играју и играће огромну улогу у животу информационог друштва. Границе његове примене у животу човечанства се стално шире. Интернет мења поглед на свет, психологију, језичко понашање људи. Млади људи, који су одрасли у време напредних технологија и од детињства навикли да користе рачунар у образовању, забави, на послу – живе са другачијем поимањем информационог простора. За њих је комуникација са вршњацима са друге стране света или моментално информисање о било ком питању сасвим обична ствар. Како ће то да утиче на целокупни систем језика – видећемо: ми смо сада на самом почетку врло интересантног процеса.
Ана Фјодорова,
