Нови лидери образовања или шта се може научити од азијатских универзитета

25-05-2014 12:56:43 | | Глас Русије, фото: © Flickr.com/ djwudi /cc-by-nc-sa 3.0/ v |


За најбољи универзитет Азије проглашен је Национални универзитет Сингапура. О томе говоре подаци британског рејтинга QS University Rankings Asia.

Његови резултати били су предати на ексклузивној основи Центру социјалних рејтинга РИА Новости. На другом и трећем месту налази се Корејски научно-технички институт и Универзитет Хонгконга. Главни узрок успона сингапурског универзитета је усмерење на интернационализацију образовања. О савременим тенденцијама у сфери просвете и о томе како у Русији прихватају искуство азијских колега говоре експерти.

У истраживању рејтинг агенције учествовало је скоро 500 високошколских установа. Од њих су одабрали 300 најбољих. Њихов рад оцењен је по 9 критеријума. Међу њима је мишљење академске заједнице и послодаваца, проценат страних студената и предавача, индекс цитирања, удео студената који долазе на размену. Привлачењу страних студената азијски универзитети поклањају посебну пажњу. Сингапур је у том погледу постигао највеће резултате и први пут у историји рејтинга се попео на највише место, каже директор Високе школе МВА Integral (школа бизниса) РЕА Плеханов Лариса Карташова:

- Специфика Сингапура је његова историјска прошлост, могућност привлачења студената ради школовања на енглеском. То што саме бизнис-школе током многих година нуде програме размене. Ова сарадња са страним универзитетима и вероватно географски положај, отвореност, постојање великог броја националности — у Сингапуру их је више него у Јапану.

Поред широке сарадње са страним универзитетима, влада Сингапура није штедела ни финансирање. На развој истраживачких програма од 2011. до 2015. године два велика универзитета добила су 16 милијарди долара. Ради поређења: у Канади за универзитетска истраживања прошле године издвојено је 109 милиона. Просечна плата професора у Сингапуру је сто хиљада долара. То је више него на најпрестижнијим факултетима САД. Такви услови привлаче најбоље стручњаке, каже директор института за развој образовања НИУ Висока школа економије Ирина Абанкина:

- Данас озбиљни истраживачки колективи, млади професори су допутовали да раде на универзитетима тихоокеанског региона. За њих су створени врло добри услови. То је врло висок квалитет смештаја, подршка истраживања, пружање савремене опреме. Ови фактори доприносе повећању квалитета професуре и студената.

Јужна Кореја такође се оријентисала на интернационализацију образовања. 2004. године Министарство образовања, науке и технологије покренуло је пројекат Study in Korea. Његов главни циљ је увећати број страних студената на корејским универзитетима. Ради тога министарство им је дало комфорне услове боравка и обуке, могућност стицања праксе после школовања. И што је најважније, увећан је број стипендија које се дају странцима. То је врло промишљен економски корак, објашњава експерт Ирина Абанкина:

- Стипендија се троши у земљи. Нико је не одвози. Шта више, они који добијају стипендију раде и такође стварају додату вредност. Уз то, тим студентима шаљу новац од куће. Тако се дешава троструко увећање стипендије која остаје у земљи. То је економски феномен подршке бизниса. Тако да инвестирање у стипендије за младе оправдава себе.

Русија је решила да преузме вредно искуство азијских колега. 2013. године министар образовања Дмитриј Ливанов је изјавио да ће до 2020. године 15 руских универзитета ући у топ 200 светских универзитета. Један од првих задатака ће бити привлачење страних професора и такозваних ”постдокова”, истиче Ирина Абанкина:

- Специјални уговори за постдокове — оне који су управо завршили докторске студије и спремни су даље да раде прве три године — сматра се да је то најзанимљивији период живота младих научника. Сви светски универзитети пружају специјална места на три године. То је развој управо науке на универзитетима.

Позитивне тенденције у руском високошколском образовању су већ означене. Појачана је пажња за инжењерско образовање, увећана су издвајања за техничку опрему и изградњу савремених кампуса.

Александра Дибижева,