Барак Обама притиска на гас
Вашингтон обећава својим европским савезници златна брда и долине ако одбију да увозе руски гас. Ради се о жељи Вашингтона да "откључи" своје евроатлантске савезнике у Старом свету са гасовода по којем добијају руски гас.
"Непријатељски" гас: још у фебруару 2008. године, директор Националне обавештајне службе САД Мајкл Меконел јавно је назвао Москву и Пекинг опасношћу за Вашингтон. Према његовим речима, обавештајна заједница "има страх од финансијских могућности Русије, Кине и земаља ОПЕК и од њиховог потенцијалног уласка на страна тржишта ради реализације финансијског утицаја у свету у своје политичке сврхе".
Вашингтон обећава да ће снабдевати Европу својим гасом
Од доласка у Овални кабинет Беле куће, Обама је стално изјављивао: гас је руско оружје, не објашњавајући како Москва намерава да га искористи против западноевропских савезника Вашингтона. Смењивајући неугодне владе? Постављајући на територији НАТО савеза ракете "Топољ-М"?
Нема никаквих одговора. Посебно не логичних. По сценарију гасног "театра апсурда" у извођењу Вашингтона, у епилогу Европа се растаје од подмукле Русије и баца се у загрљај угледних САД. Управо Вашингтон обећава да ће обезбедити гас за све.
Либрето игре изгледа овако. Тачно 100% потребног гаса Финска увози из Русије. Бугарска - 85%, Чешка - 80%, Словенија - 63%, Грчка - 55%, Пољска - 54%, Аустрија - 52%, Мађарска - 49%, Белгија - 43%, Немачка - 40%. "Гаспром" је у 2013. години испоручио 30% од укупних потреба Европе за гасом. Нема никаквих притужби од потрошача, нема политичких захтева од добављача.
А онда је почела "револуција" у Украјини. Вашингтон је осудио Москву за исказивање воље народа Крима, америчке дипломате су почеле да хране колачићима екстремисте на "евромајдану", док су политичари са Капитол Хила обећали Кијеву своју неограничену подршку.
И Барак Обама је почео да "врши притисак на гас", као што је то радила у своје време администрација Роналда Регана, која је своју мисија видела у максималној опструкцији руског извоза.
Амерички гас из шкриљаца - за сада само у пројекту
Данас, иза жеље Вашингтона да "ослободи Европу од руске зависности" стоји и примитивна похлепа: САД прете да ће у блиској будућности изградити постројења за производњу течног природног гаса, а за три до четири године да ће са њих обезбедити своје савезнике у Старом свету. Не бесплатно, наравно. Производња гаса из шкриљаца, према мишљењу америчких експерата, довешће до тога да ће до 2035. године, производња гаса у Сједињеним Америчким Државама износити од 800 до 880 милијарди кубних метара. При том, у 2012. години она је достигла само 681 милијарду кубних метара, због чега Американци морају да се ослањају на увоз ове сировине. Ипак - то неће бити у скоријој будућности, која ће представљати највећу радост за Европу.
Тачан рок америчке гасификације још није именован, а требало би решити низ питања - према уверењу владе незнатних, као што је изградња предузећа за прераду и бродова за превоз гаса, решење проблема могућег поскупљења гаса у Сједињеним Америчким Државама након почетка извоза гаса у иностранство. Генерално, добро би било разумети цену пројекта. Јер, данас многи стручњаци аргументовано тврде да ће амерички производи за Европљане бити још скупљи од руског гаса.
Цена америчког гаса из шкриљаца
Ако уопште дође до тога: у сваком конкретном случају, експерти се деликатно изражавају, "потребно је урадити додатне процене, колико је економски одржива таква производња." Покушајмо да дешифрујемо: прво, развој таквих производних места је скупо, друго, рупа, пробијена у шкриљцима даје прилив гаса у много краћем временском периоду од конвенционалне гасне рупе. Из овог следи једноставни закључак: неопходно је избушити све више и више рупа, како би се одржала производња, пошто њихова просечна продуктивност опада.
А сада цифре: према резултатима свог рада у другом кварталу прошле године, "Ројал Дач шел" отписао је 2,4 милијарде долара за губитке у вези са развојем гаса из шкриљаца у Америци. У 2010, "Ексон Мобил" је потрошио 25 милијарди долара на куповину компанија специјализованих за производњу гаса из шкриљаца. Од тада, његова добит је опала за 25%, а сама производња гаса опада. Све у свему, стручњаци у области енергетике сматрају, да ће се висок ниво производње гаса у САД одржати још неколико година, а да ће онда, са исцрпљивањем рупа, почети да опада.
Поред лепих обећања, шта може Вашингтон учинити за своје европске савезнике? Може ли их он, уопште, "откључити" од руског гасовода?
Европа нема алтернативу руском гасу
"Ја не знам никога у свету ко би могао да нам каже како Европа у кратком року може да превазиђе зависност од увоза руског гаса," - рекао је 6. маја министар економије и енергетике Немачке Зигмар Габријел на састанку са колегама из "велике седморке". Након традиционалних позива и обећања да се ефикасније користи енергија, и трага за додатним резервама и традиционалних клетви на рачун Москве, која се усудила да гризе "демократску Украјину", седам министара је тихо признало да нема брзе алтернативе руском гасу. Амерички шкриљац неће спасити Европу. Можда и спасе, али тек након истека текуће деценије.
Што се тиче тако омражене код америчког председника Русије, њен председник је још у јулу прошле године, изнео свој став о гасу из шкриљаца: подсетио је да раст његове производње у Америци нагло пада, да је цена производње гаса из шкриљаца пет пута већа од производње конвенционалног гаса, и да "Русија има довољно могућности и за развој гаса из шкриљца и за његову производњу конвенционалним путем".
Виктор Грибачев,
