Арктик — театар борбе за ресурсе
Пријава за утврђивање граница руске економске зоне у Арктику биће послата у УН 2015. године. Ово је саопштио министар за природне ресурсе Сергеј Донској на конфренцији за штампу у среду у МИА Росија севодња.
Манифестација је била посвећена Данима Арктика који се обележавају у Москви од 19. до 21. маја.
Најсевернији регион планете последњих година постао је зона будне пажње не само акртичких држава, већ и земаља далеких од Арктика. Овај интерес је јасан: ледови због глобалног загревања брзо се повлаче, отварајући могућности за разраду богатих налазишта нафте и гаса. Поред тога, постоји перспектива да се читаве године користи Северни морски пут, што ће бити смањити време превоза терета.
Тако да Арктички савет који су прво створиле приарктичке државе, у псоледње време брзо се попуњава посматрачима. Међу њима су такве ”хладне” земље као што је Шпанија, Индија и Француска — се оне имају своје планове за Арктик. У идеалној ситауцији већина посматрача хтела би да да северном региону неки међународни статус, да га учини зоном општег коришћења. Сви ови фактори су одраз борбе за ресурсе, која се данас води у свету, истакао је заменик председника Савета Федерације Вјачеслав Штиров.
- Број становника расте, потребе се шире. Наде да ће се појавити принципијално нови извори енергије углавном се не оправдавају. Зато се води борба за ресурсе по читавој земљиној кугли. Арктик је релативно неосвојена територија, за сада је нејасан њен правни статус. Зато он привлачи пажњу многих земаља света, на тој основи се појављују питања везана за заштиту наших интереса у акртичкој зони.
Русија која има најдужу арктичку границу, плански брани своја права на посебну арктичку економску зону. Још једна пријава ће ускоро ступити у Комисију УН за границе епиконтиненталног појаса, изјавио је руски министар природних ресурса Сергеј Донској.
- Ове године морамо да завршимо читав припремни део за пријаву УН о акртичким гранциама Русије, и следеће године ћемо предату ову пријаву. Мислим да сви добро схватају: Арктик у сваком случају захтева напоре многих земаља. Без Русије је немогуће његово освајање. Арктичка територија Русије је највећа, и искуство, и могућности, и нуклеарна флота су најефикаснији. У сваком случају Русија игра кључну улогу. Важни су и напори на консолидацији свих органа власти. Ствара се владина комисија која ће бити одговорна за Арктик.
2001. године Русија је поднела општу пријаву за признање епиконтиненталног појаса за руску територију: она се тицала како Охотског мора, тако и арктичког дела. 2004. године донето је решење да се ове пријаве поделе. Решење поводом Охотског мора је добијено крајем прошле године: 52 хиљаде квадратних километара у средњем делу овог мора укључено је у састав руског приобалног појаса. То значи да Русија има изузетна права на ресурсе морског дна на тој територији. Сада Москва намерава да предтави доказе да је наставак руског континента још више од милион квадратних километара акваторијума, са подводним гребенима Мендељејева и Ломоносова.
Дани Арктика који ће бити одржани у Москви 19-21. маја, приређени су поводом професионалног празника руских поларних истраживача. Празник је утврдио председник Русије 2013. године.
Игор Силецки,
