Мајдан и они који имају од њега вајду

25-05-2014 11:32:36 | | Глас Русије, фото: REUTERS/DAVID MDZINARISHVILI/ vostok.rs |


Револуција у Украјини није завршена, изгледа, она улази у нову фазу. Земља је на рубу дефолта, западни "јастребови" осећају се у земљи пуноправним газдама. Међутим, могући су већ претходни резултати свргавања законите власти и реализације такозваног пројекта асоцијације Украјине с Европом.

Они су ништавни: држава је на рубу поделе, нелегитимне власти немају подршку становништва, грађани земље са 45 милиона становника мисле не на то, у који ће европски град они ићи приликом годишњег одмора, већ чиме да нахране породицу у условима грађанског рата и економије, која цркава.

Оно, што је почело као борба против корупције и прикључење европским вредностима, претворило се у ризик нестанка Украјине у данашњим границама са светске политичке карте. Западни стратези, опседнути идејом да коначно одвоје земљу од њеног источног суседа, створе око Русије зону нестабилности, уложили су у остваривање својих планова много напора. Они су утрошили за то у најмању руку 5 млрд долара, како је признала помоћник државног секретара САД Викторија Нуланд. Додуше, то се називало инвестицијама у развој демократије.

Дакле, демократија је дошла: у председничким изборима, које су заказале нове нелигитимне власти, неће учествовати читави региони, који су објавили независност. Настављају се крваве борбе на истоку, НАТО-ови експерти се осећају као код куће на украјинским атомским електранама, гасоводима, термоелектранама, у армијским јединицама, топлим кијевским кабинетима, док се рођаци и пријатељи вашингтонских чиновника налазе у руководству енергетских компанија Незалежне (независне) земље. Земља нагло губи самосталност, што се дешава у складу с најгорим сценаријем, који подсећа на југословенски. Нису случајне информације да су у Украјини активирали рад црни трансплантолози, као што је било на Косову. Кандидат историјских наука Андреј Марчуков је истакао да и иза прве, "наранџасте" револуције у Украини, и иза данашњих догађаја стоје САД и њихови савезници.

Догађаји, који су почели у новембру протекле године, 2014. године сигурно неће бити завршени. Данашња ситуација перманентне политичке и економске кризе ће трајати неколико година. Само постојање Украјине као самосталног национално-државног пројекта налази се под знаком питања. Народ Крима не жели да живи с Украјином, те се вратио у састав Русије. Народ Донецке и Луганске области се одвојио, имамо фактички самосталне државе. Они нису више Украјина. Очекује нас настанак пројекта Новоросија.

Парадокс се састоји у томе што, свргнувши оружаним путем законитог председника и именовавши себе руководиоцима земље, кијевска хунта одбије за милионе људи на истоку Украјаине елементарно законито право на живот, мир, могућност да мисли и говори онако, како су то чинили њихови преци. Таква политика је осуђена на пропаст, кијевски владари су очити привремени фаворити. Питање је само у томе колико они могу да се одрже и какву штету ће нанети земљи.

Иначе, она је и данас већ огромна. Руше се економске везе с традиционалним партнером – Русијом, као и представе грађана Украјине да се власти бирају само легалним путем. Зато главни профитери неће бити лидери Мајдана – такве људе Запад по потреби издаје, већ њихове газде из Вашингтона и Брисела. Они су постигли нестабилност у Украјини, која, између осталог, може да захвати и Европу. Директор Института руског иностранства Сергеј Пантелејев сматра да су само највећи политички играчи у стању да одреше "украјински чвор".

Ако путем сложене дипломатске игре не буде нађена формула, када Американци схвате да су стварно претерали – Европљани су почели да схватају да ово није њихова игра, онда са гледишта велике геополитике решење украјинског питања се налази у средини великих играча. Онај ко је замрсио ствар, мора да је среди.

Иначе, судећи према искуству Либије, Ирака и Авганистана Американци не умеју и не желе да то чине. Та "почасна мисија", судећи по свему, припашће украјинском народу и новим, здравим политичарима, који морају раније или касније да дођу и почну да спасавају своју државу. Нажалост, њихово време још није дошло.

Илија Харламов,

Читајте више наУкрајина из минута у минут