Дан словенске писмености и културе се са поносом прославља и у Србији
Велики световни догађај
Поводом Дана словенске писмености и културе, који се у већини словенских земаља свечано обележава сваког 24. маја, и у Србији се одржавају пригодне манифестације, иако на много скромнији начин него што то заслужује сећање на свету браћу Ћирила и Методија, који се с правом називају очевима словенске писмености.
На такав смањени обим празничних манифестација су ове године посебно утицале трагичне околности које су биле условљене катастрофалним поплавама у великом делу земље, па је тако на пример скраћена и амбициозно конципирана прослава у организацији градске библиотеке у Руми, која је требало у трајању од безмало десет дана – да обележи дан великих словенских просветитеља, као и да афирмише културу, филозофију и уметност свих словенских народа, са нагласком на књижевна стваралаштва дванаест земаља у којима живе словенски народи.
Међутим, овогодишњи „Дани словенске писмености и културе“ у Руми су због проглашене тродневне жалости завршени неколико дана пре времена, и то закључно са предавањем професорке Корнелије Ичин на тему „Руска авангарда у речи и слици“, а богато замишљени програм је садржавао и пројекције филмова, као и друга предавања - о ћирилици, те о руским и србским књижевним великанима.
Па ипак, обележавање Дана словенске писмености у неким другим местима тек почиње, као на пример у Новом Саду, где ће у трајању од 24. до 31. маја бити одржана манифестација у организацији тамошњег Културног центра. На самом почетку ће ансамбл „Ренесанс“ одржати концерт српске и словенске средњовековне музике, а потом ће уследити пројекција филма „Ћирило и Методије – Апостоли Словена“.
Иначе, није на одмет осврнути се на велику улогу и значај тих људи, чије се непролазно дело налази у темељу дана којег славимо. Подсетимо, Ћирило и Методије су били браћа из Солуна који су преводом литургијских и библијских књига на тадашњи јединствени словенски језик, поставили основе словенске писмености, а азбука која је названа у част једног од браће – ћирилица, постала је затим основни алфабет словенских народа.
Због њихових заслуга за Словенство у целини, руски председник Владимир Путин је својевремено дословно оценио да су „Ћирило и Методије свим народима оставили дар од непроцењиве вредности“, а то потврђује и чињеница да језик и духовно наслеђе одређују национални идентитет, уједињују народ и у великој мери представљају основу државног суверенитета.
А с обзиром да сећање на прве словенске просветитеље није само велики световни догађај, него и традиционални верски празник који се обележава црвеним словом у календару, отуда се овог дана у свим православним црквама обављају свечана богослужења, посвећена Светом Кирилу и Методију. У сваком случају, 24. маја и у данима око њега, постоје сви разлози да се Словени са поносом сете зачетака своје писмености и величанствене културе, смештене у географски оквир Евроазије, али и широм света.
Ратко Паић,
