Санкције против Русије: ко ће остати преварен?
ЕУ је потврдила да ће проширити санкције против Русије. О томе се говори у комуникеу шефова дипломатија ЕУ. Ранијем списку додато је 13 руских грађана. Сада је на такозваном црном списку 61 презиме. Поред тога, било је објављено да су замрзнути активи две компаниjе Крима и Севастопља.
О томе да су европски чиновници планирали да прошире сакнције знало се раније. У понедељак је ово званично изјављено. Руско МСП више пута је истицало да је неумесно и контрапродуктивно разговарати са Москвом језиком санкција, а експерти, између осталог западни, кажу да ће увођење нових санкција нашкодити економији ЕУ и САД. Истог мишљења се придржава шеф катедре за међународну економију и политику Високе школе економије Максим Братерски.
- Последњих 10-15 година у свету је ојачало разумевање да економске санкције не достижу своје резултате, мада је било изузетака. Тачније економска штета се ствара, а политичког ефекта нема. Други моменат је то што на санкцијама инсистира Вашингтон који има са Русијом прилично ограничене трговинске и економске везе, и САД мало шта губе, европљанима се предлаже да их реализују, а они су економски са Русијом много више повезани и могући губици ће лећи на њих. Ево два разлога због којих јединственог мишљења о санкцијама на западу нема.
Са своје стране ових дана бивши канцелар Немачке Герхард Шредер је позвао Запад да мање мисли о сакнцијама против Русије. Према његовим речима, сада је боље да се уместо тога говори о интересима Русије у области безбедности. Против притиска на Москву изјаснио се и министар иностраних послова Холандије Франц Тимерманс. Он сматра да сада нема потребе за увођење ”трећег стадијума” економских санкција. А америчко министарство финансија је већ почело да рачуна губитке. Како је изјавио заменик министра финансија САД Дејвид Коен, увођење економских санкција против Русије рикошетом је већ нанело штету европским земљама. Јер интеграција руске економије у светску осетно је скочила последњих година. О тачним цифрама аналитичари за сада не говоре. У сваком случају, може бити речи о милијардама долара, каже Максим Братерски.
- Условно говорећи, ако буду прикочене западне инвестиције у Русију, са једне стране Русија неће добити очекивани економски ефекат од тих инвестиција — порези, нова радна места. Са друге стране западни инвеститори неће добити онај профит на који су рачунали. И колико ће то трајати и какви ће бити обими тих губитака, врло је тешко рећи, пошто у рукама нема никаквих конкретних података.
ЕУ се не прибојава тек тако могућих губитака због економског пристиска на Русију. Како пише британски Дејли Телеграф, позивајући се на тајни реферат који је припремио ЕУ, санкције су у стању да смање прогнозу економског раста Немачке — европске локомотиве, скоро за 1%. То ће приближити Берлин економском паду, што ће се погубно одразити на читаву зону евра. Такав сценарио је могућ ако се претпостави, пише британско издање, да ће бити увезена забрана увоза гаса и нафте из Русије. А у дугорочној перспективи негативне последице по немачку економију ће бити још осетније. Зато, како истичу аналитичари, све више се у последње време појављује неисхитреност приликом проширивања санкција против Русије. Јер од тога зависи судбина 28 земаља ЕУ. И што горе буду стајале ствари са њиховом економијом, то ће ближе бити залазак саме ЕУ. Зато економски интереси су се уважавали и уважаваће се, без обзира на политичке обрте светских моћника, каже научни сарадник Института међународне економије и односа РАН Александар Кокејев.
- Не могу само економски интереси да леже у основи политике, и не могу чисто политички, или како је сада модерно да се каже, геополитички интереси да одређују све, а да се сасвим игнорише економија. Или да се игнорише шта ће у Немачкој да кажу компаније Сименс, Адидас, BM W и друге. Узимаће се у обзир економија. Узимају је у обзир Немачка и многе друге земље ЕУ. За Шпанију је то још туризам, исто као и за Италију, Бугарску, која је у нечем антируска, у нечем осуђује санкције. Врло озбиљне везе са Русијом постоје не само у словенским земаљама, већ и у данашњим конкретним економским везама.
Очигледно је да за Европу плусева од санкција нема. Да, ЕУ може у перспективи на неколико година да одустане, на пример, од руског гаса кој их сада кошта у просеку 380 долара за хиљаду кубних метара. Али тада ће Европа морати да конкурише са Азијом, где гориво кошта 1,5-2 пута више. Поред раста цена енергената, европске компаније ће изгубити руско тржиште које з амноге од њих јесте једно од најзначајнијих. Плусеве може да извуче Америка. Она може да добије део европског тржишта енергената. Томе тежи Вашингтон, окрећући Брисел против Москве. Ипак у САД из неког разлога не узимају у обзир једну нијансу. Игра против Русије може да доведе до раста економских, и као последица, политичких веза Москве и Пекинга. А то за САД може да се претвори у губитак статуса светског хегемона.
Олег Обухов,
Читајте више наУкрајина из минута у минут
