Награда ЕУ руским културним пројектима

13-05-2014 04:58:24 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


У Бечу су честитали добитницима награде ЕУ Европа Ностра. Она се додељује у области културног наслеђа и истиче најбоље пројекте везане за истраживање и очување споменика архитектуре. И мада Русија није учесник Културног прогама ЕУ, две награде су додељене управо Русима.

Церемонија награђивања одржана је у Бургтеатру под патронатом председника Аустрије Хајнца Фишера. Од 160 пројеката колико је представило 30 земаља, 27 је проглашено за победнике. Упоредо са европским комесаром за послове образовања, културе и језика Андрулом Василиу, награде је уручио светски познати певач Пласидо Доминго, председник Европе Ностра. Међу победницима је Армен Казарјан, сарадник Руског института историје уметности. Он је направио колосални рад у истраживању црквене архитектуре 7. века Јерменије и Грузије. Резултат је издање у 4 тома, где су сакупљени и анализирани подаци о преко сто споменика старине и предложени пројекти њиове реконструкције. Тачност методологије и дубина закључака овог истраживања су за узор — подвукли су чланови жирија награде. Како је истакао Армен Казарјан,

- Истраживање је посвећено архитектури 7. века у земљама Закавказја: Јерменији, Грузији и Кавкаској Албанији — територији данашњег Азарбејџана. Управо у то време тамо се дешавао процват архтектуре и уметности. То је несумњиво јединствено по томе колико су архитектуре Јеменије и Грузије успеле да на основу касне античке традиције, грчко-римске традиције преосмисле архитектонске форме, композиције. Захваљујући томе у средњем веку у новим ликовима одјекнуле су познате уметничке форме и црте. Ова традиција је јединствена, она је предодредила архитектуру цркава која је развијена у средњем веку у Европи.

Између осталог, Армен Казарјан у свом истраживању се више концентрисао на порекло јерменске и грузијске традиције које он разматра у једниству. Јер до 11. века, убеђен је научник, јасне поделе међу њима није било. На срећу, трећина објеката који су били предмет истраживања Казарјана, добро се сачувала. И сви они раде, укључујући чувени Ечмиадзински сабор Јерменске апостолске цркве који је био основан у 4. веку. Али управо почетком 7. века он је стекао нове сводове, куполу и величанствену аркаду. Други споменици су имали мање среће. Али Армен Казарјан се нада да ће награда коју је добио Европа Ностра привући пажњу за проблеме ових јединствених средњовековних грађевина.

У категорији Очување наслеђа награђени су радови 5 петербуршких рестауратора, који су вратили свету Агатове палате улетњој резиденцији руских царева у Царском Селу (предграђе Санкт-Петербурга). Читав свет зна за варварску пљачку којој су подвргли фашисти ову резиденцију у време Другог светског рата. Тада из величанственог Јекатерининског дворца била је украдена јединствена Ћилибарска соба. Агатове собе су чудом сачуване. Оне се налазе у такозваним Камероновим термама. Овај архитектонски ансамбл архитекта Чарлс Камерон је направио по указу царице Јекатерине Велике у античком стилу. Фино опремљене просторије су биле личне одаје Јекатерине Велике. Царица је волела ујутру да гледа овде државна документа, одговара на писма или се бави литерарним радом. На рестаурацији Агатових соба радили су исти петербуршки мајстори каменоресци који су направили поново Ћилибарску собу. Али пре него што су приступили послу, они су скоро 7 година проучавали материјале и технологије кориштене у 18. веку приликом израде интеријера. Рад на рестаурацији ових просторија високо је оценио познати петербуршки рестауратор Борис Игдалов:

- У кабинету су се користили скоро сви видови декоративне обраде интеријера. То су и величанствени паркети, и врло богат намештај са бронзаним декором, и позлаћени плафон, и сликарство. Царица је веома желела да има у својим одајама интеријер обложен каменом. То је невиђени рад. Ништа слично не постоји у свету. Камен се довозио из Јужног Урала и Башкрије. То је јашма. У геологији 18. века она се називала ”месни агат”. Тамноцрвена јашма са белим ћилама кварца мало личи на свеже месо. Такав народни назив материјала дао је назив овим интеријерима — Агатове собе.

Јашма је врло тврд материјал, његово полирање, брушење крајње је тежак процес. То што су урадили руски каменоресци у 18. веку заиста је уникално. Савремени рестауратори су успели да обнове интеријер који је био смишљен специјално за руску царицу.

Карина Ивашко,