Војна одликовања нашла своје хероје

09-05-2014 03:44:39 | | Глас Русије, фото: RIA Novosti/Кирилл Каллиников/ vostok.rs |


69 година после завршетка Великог отаџбинског рата одликовања су нашла своје хероје. Уочи Великог Дана Победе уручили су их породицама фронташа приликом свечаног сусрета ветерана у Москви.

Људи ратне генерације су посебни људи. С фронтова Великог Отаџбинског рата они су донели у тежак живот земље веру у будућност, спремност да се жртвују ради других. Тај рат је оставио многе ожиљке у душама људи, који су ратовали, као и оних, који су рођени касније. Нема породице, која није изгубила мужа, брата или сина. Колико је подвига извршено за време тог рата? Тешко да би се нашле речи, које би све то могле оценити. Уочи Дана Велике Победе војна одликовања су уручена онима, који су их заслужили још онда, када је вођен рат, али их нису добили из неких разлога. Нису многи доживели тај дан. Учесника јуриша на Берлин у априлу 1945. године, редовог гардисту Црвене Армије Василија Тканова је одликовање Орден Славе 3. степена нашло 69 година после Дана Победе. Данас он има 92 године. У интервјуу Гласу Русије је он признао да није знао о одликовању, које је заслужио.

- 30. априла сам био рањен у Берлину. Нисам знао о одликовању, јер сам био у војној болници. Ратовао са на 1. Украјинском фронту. У Берлин смо ушли једног априлског дана, у свитање – тенкови и аритиљерија. Заузимали смо Берлин са два фронта. Био сам код Коњева. Берлин је пао 2. маја. Ратовали смо чак и ноћу.

Ко се не сећа троугласта писма са фронта, писана у рововима, земуницама, у паузи између борби… Чекали су их нестрпљиво. Понекад би стигла тужна вест – погинуо, нестао без трага. Таква је вест стигла у породицу Павла Васиљевича Кузнецова из Москве. Нема страшнијих речи од нестао без трага. Рођаци Павла Кузнецова више година ништа нису знали о његовој судбини. Међутим, у Централном музеју Великог отаџбинског рата постоји електронска картотека, у којој су прикупљени материјали из Централне архиве. Унука Павла Висиљевича Кузнецова је одлучила уз помоћ те архиве да сазна бар нешто о свом деди.

Испало је да није Кузнецов нестао без трага, него погинуо, бранећи Стаљинград. 5. марта 1943. године је он одликован Орденом Црвене Звезде. Добијајући одликовање свог оца, Нина Павловна није могла а да се уздржи од суза.

- Пролази време, долазе нове генерације, међутим, они, који су отишли у рат као млади људи, заувек ће остати у нашим срцима. Не знамо, ко је погинуо првих часова рата, ко је учествао у последњој борби, сви су они приближили Велику Победу. Ниско вам се клањамо, војници и маршали, партизани и илегалци, самопрегорни радници у позадини. Клањамо вам се са захвалношћу ми, који нисмо преживели страхоте рата.

Татјана Дубринова,