Аграрна индустрија је постала локомотива украјинске економије

11-05-2014 10:55:20 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Све остале гране, изузев трговине, демонстрирају нулти раст или велики пад. Експерти кажу да аграрна индустрија Украјине за сада ради по инерцији.

Међутим, новац је код фармера при крају, док тржиште кредитовања у Украјини практично не ради. Фармери ризикују да ће остати без летине. Војне акције на Југу и Истоку земље угрожавају логистику и утоварање житарица за купце, зато се нови уговори за испоруке жита не закључују.

Због кризе у Украјини светско тржиште жита тресе грозница. Ове недеље је цена тоне жита на електронским трговинама у Чикагу постигла рекордни ниво од марта протекле године. Данас јулски уговори за испоруке житарица закључују по цени 270 долара за тону. Одеса и још четири луке на Црном мору обезбеђују скоро 90 одсто извоза жита из Украјине. Земља заузима 6. место у свету у обиму извоза жита и треће у испорукама кукуруза. Талас насиља у Украјини угрожава извоз аграрних производа, - кажу учесници тржишта. Један је од узрока поскупљења жита на светском тржишту фактички грађански рат у Украјини. Уље на ватру су додали трангични догађаји у Одеси. Управо у том региону се налазе луке, одакле се жито извози потрошачима. Што се тиче аграрног сегмента у Украјини, за сада се сви уговори и планови уважавају. Узимајући у обзир да су припреме за сезону почеле још пре политиче кризе, за сада се све одвија по инерцији, - каже генерални директор аналитичке компаније ПроЗрно Владимир Петриченко.

На тржишту житарица и укупном пољопривредном тржишту Украјине политички догађаји за сада нису створили драматичне последице, као у другим гранама. Нормално се одвијала сетва, која још траје за кукуруз. Нормално расту озими усеви. За сада је нормално испуњавање уговора у извозу. Једно око 30 милиона тона ће Украјина ове године извести.

Раст цена је у корист добављачима жита, јер у том случају Украјина може да заради више новца, те попуни златнодевизне резерве. Међутим, тешко да ће такав сценарио бити остварен. Протекле године Украјина је имала рекордну летину од 63 милиона тона житарица. Ове године неће успети да се тај рекорд понови. Званичне прогнозе износе 55 до 59 милиона тона житарица. Криви су унутрашњи проблеми. Између осталих, финансирање. Позната пословица Што сејеш, то и жањеш у овој ситуацији не може да се примени. Важно је узгојити и продати. За узгој су потребни техника, ђубриво, заливање итд. Фармери немају много новца за то. Финансијска криза у Украјини је коначно одузела пољопривредницима могућност кредитовања. И то, званично банке не ускраћују кредите, али траже залог, који је двоструко већи од износа кредита. И камате су високе – 18 одсто, узимајући у обзир осигурање и још нека плаћања, тај износ се повећава на 33 одсто. То је за једну трећину више од рентабилности аграрног тржишта. Није познато, хоће ли се променити ситуација, кад фармери добију новац уз помоћ ММФ. Данас су земљорадници утрошили последње уштеђевине за сетву, 20 одсто земљишта није узорано. У јесен ће украјински проблеми изаћи на видело, - сматра генерални директор Института конјунктуре аграрног тржишта Дмитриј Рилко.

Постоје битни проблеми с улагањима по хектару. Између осталог очекујемо да ће бити употребљено мање ђубрива. То може да утиче и на приносе, и на квалитет украјинских житарица. Ако се ситуација буде развијала онако, како се данас развија, проблеми ће се повећавати. Они могу да буду у јеку приликом бербе, када неће бити довољно кључних ресурса, између осталих, горива. Неће бити новца да би се оно купило. Може да буде угрожена и јесења сетва озимих култура.

Политички догађаји на Југу и Истоку Украјине утичу и на још један важан чинилац. Украјина много зависи од дугорочних уговора за испоруке житарица. Стари уговори се некако испуњавају, док нови трејдери страхују да закључе уговоре. Није јасно, ко ће гарантовати испуњавање тих уговора, јер догађаји у Украјини могу да се третирају као вис мајор. Ти ризици траже од купаца да нађу поузданије добављаче. Као алтеранативу експерти наводе Румунију, Бугарску и Русију.

Татјана Голованова,