Референдум као бекство од грађанског рата
Независно од тога да ли ће референдум одржан 11. маја стећи признање или не, од сада Кијев има посла не са групом ”сепаратиста”, већ са вољом милиона украјинских грађана. И ова чињеница мораће да се узима у озбир.
Дан раније
Идеја која се још пре недељу дана чинила авантуристичком, 11. маја је постала реалност. Сасвим је могуће да је активност коју су испољили становници ”побуњених” области превазишла најсмелија очекивања организатора референдума. Светске медије су облетеле фотографије са огромним редовима на биралиштима. У многим регионима Донбаса праг одазива од 50% био је превазиђен већ четири сата после почетка гласања. Жене су водиле мужеве, унуци су помагали бакама да дођу, пријатељи онима које је мрзело да иду. Ако је на парламентарним изборима 2012. одазив бирача у Донбасу износио око 55%, јуче у Луганској и Доњецкој области он је достигао 81% и 75%. Фраза о томе да се гласање одвијало у празничној атмосфери само је стандардна синтагма. То није био празник, већ пре ерупција оног што се нагомилало у становицима региона последњих месеци. До сада већина грађана Доњецка и Луганска били су само посматрачи догађаја који су се одвијали у земљи. Не могу сви да узму у руке оружје, крену на митинг или да још некако испоље свој однос. Управо принудно ћутање региона омогућило је Кијеву да из месеца у месец тврди да у Донбасу имају посла са шачицом терориста од којих се уморила околина. Милиони без права гласа били су таоци ситуације. И ево, то право им је било дато. И они су рекли своје. То није у корист Кијева. Јучерашње гласање је покушај да се листићима заштити од рата. Нада у то да одлучивши се због некаквог неспоразума на рат са хиљадама, Кијев се неће одлучити на рат са милионима. Донбас је показао да постоји.
Дан гласања
Референдум у Донбасу је прирпеман месецима, њему је водила логика догађаја последњих месеци. Главну улогу у пропаганди ”за референдум” одиграла је влада и посебно оне оружане снаге које су биле послате на југоисток. Многи учесници гласања у разговору су тврдили да још пре неколико недеља једноставно не би дошли на референдум. Али после 2. маја, никаквог другог пута осим ограђивања од ”побеснелих” власти у престноци за њих нема.
Украјинци су навикли на милионске трошкове за одржавање избора. Како тврде организатори референдума, они су потрошили свега неколико десетина хиљада гривни за штампање листића. Узобичајена биралишта, претежно исти чланови изборних комитета као и увек. У Атнрациту, на једном од биралишта, председник комисије је тврдила да многи од оних који су јуче били међу члановима комисија, радили су на референдуму још 1991. године. Историја стицања независности Украјине поновљена је у Донбасу.
Перспективе
Ситуација у региону се нагло променила. Становници су осетили своју солидарност, а лидери устанка су осетили снажну подршку народа. Позиви на мобилизацију који су већ више пута упућени у Доњецку и Луганску више нису позиви не зна се кога не зна се коме. Сада је то позив лидера конкретно оцртане, постојеће заједнице. То више нису позиви да се брани не зна се шта, сада су то конкретни позиви да се брани референдум од 11. маја 2014. године. Појавио се конкретан предмет и конкретни адресат.
Постоји још једна последица. Уочи референдума било је много гласина и страхова. Бојали су се терористичких аката, кривичог гоњења. На сам дан гласања људи су се још сумњичаво односили према фотографима, штампи,а у малим градовима и према новим непознатим људима. Референдум који је протекао у мирној, конструктивној атмосфери, није повукао за собом никакве катастрофалне последице. И то ослобађа обичне грађане многих страхова и даје им снаге.
Денис Сељзењов,
