Биолошки експеримент у космосу биће реалзиван у јулу

13-05-2014 07:53:38 | | Глас Русије/ vostok.rs |


18. јула у космос треба да се упути научни космички уређај Фотон-М бр. 4. То је одлагање лансирања: прво се претпостављало да ће се оно десити већ у мају. Уређај је производње самарског предузећа ЦСКБ-Прогрес и носи више од 20 експеримената у области биологије и проучавања материјала и после седмогодишњег прекида обновиће програм Фотон.

Крајем априла у медијима се појавило саопштење да ће четврти уређај серије Фотон-М бити лансиран са космодрома Бајконур 18. јула Ако све буде текло по плану, његов повратак се очекује 16. септембра. Уређај носи апаратуру за преко 20 научних експеримената који захтевају посебне услове немогуће на Земљи, у првом реду микрогравитацију у космичку радијацију.

Разрадило је сателите Фотон, између осталог модификацију Фотон-М самарско предузеће ЦСКБ-Програс, које такође прави сателите Бион за други сличан експериментални програм. У оквиру овог програма узорци који бораве у космосу враћају се на Земљу. Прво су уређаји Бион били усмерени у првом реду на билошка истраживања, а Фотон на експерименте са новим материјалима, али постепено ова разлика је смањена. Тако на трећем Фотону-М који је летео 2007. године, у космосу је боравило неколико видова живих бића.

Оба програма се често разматрају заједно, мада су временски подељена. Једанаест уређаја Бион летело је у космос од 1973. до 1996. године. После дугог прекида програм је обновио уређај нове модификације Бион-М бр. 1, који је радио у космосу од 19. априла до 19. маја 2013. године, рекордно дуго, јер дужина претходних летова није премашивала 22 дана.

Програм Фотон је започео деценију касније — прво лансирање одржано је 1985. године. После 1999. године уређај је био модификован, добио је назив Фотон-М и од тада до данас била су лансирана три Фотона-М, од којих је један био неуспешан због хаварије ракете-носача.

Претпоставља се да ће четврти лет трајати скоро два месеца — рекордно дуг рок у поређењу са претходним летовима од највише 16 дана. Научни програм поново садржи биолошке експерименте. У космос треба да се упуте гуштери, пужеви, ћелијске кулутре, семе биљака и микроорганизми. Поред тога, на летелици ће се налазити уређаји за експерименте у области испитивања материјала, између осталог раста кристала и одрађивања нових технологија за космичке уређаје. Још једна специфика пројекта је да су помоћу уређаја Фотон истраживачи покушали да провере да ли живи организми могу да издрже летове у отворени космос. Зна се да се на Земљи налазе метеори који долећу са Марса; на тај начин планете могу да ”размењују” суптанцу током свог живота. Ако се на таквом метеору нађу живе ћелије, теоријски -ако оне могу да преживе и безваздушни простор и космичку радијацију, и високе температуре приликом уласка у атмосферу друге планете, оне могу да буду родоначелнице новог живота. То је такозвана хипотеза памспермије, која претпоставља да живот може да се преноси по читавом Сунчевом систему.

Експеримент провере ове хипотезе требало је да буде изведен на Фобос-Грунту који је требало да се нађе у још дубљем космосу, ван граница мангетосфере Земље која је брани од космичке радијације. Просечна висина орбите Фотона-М је 575 километара, што наравно не дозвољава да се говори о свим факторима космичких летова. Ипа, добијени подаци ће бити корисни онима који проучавају ”остатке” других планета на Земљи. Биће јасно како могу да изгледају различити минерали и живи организми после релативно дугог лета у космосу и спуштања у атмосферу.

Олга Закутњаја,