Зашто Пољаке плаше ратом?
Дописник Гласа Русије Леонид Сиган покушао је да то сазна од доктора политичких наука професора Адама Вељомског.
Пољски политичари - и власт и парламентарна опозиција - малтене свакодневно плаше Пољаке у медијима скорим ратом. Понекад су изјаве апсолутно апсурдне, например, питање хоће ли пољска деца ићи у септембру у школу и тако даље.
Сматрам да ту има неколико разлога. С једне стране, то су фобије пољског друштва, које воде порекло дубоко у историји. Почев од поделе Пољске, 17. септембра 1939 године, Катинске трагедије све до касне епохе социјалистичке Пољске, што се код неких поистовећује с совјетском колонизацијом.
С друге стране, све, што се данас дешава на пољској политичкој сцени, има изражени предизборни карактер, повезан с изборима у Европарламент. Услед тога свака странка се труди да заобиђе другу са својим родољупским паролама, паролама о суверености државе и пољских националних интереса на Истоку. Ако први разлог има мање-више стални карактер, предизборна трка ће се логично завршити 25. маја.
Ви, г-не професору, практично сваки дан контактирате с младима. Зар је она подложна таквој, са опроштењем, пропаганди?
Апсолутно се не бојим да употребим реч пропаганда. Пољски млади су и подложни пропаганди, и нису. Када контактираш са студентима о пољско-руским односима, могуће је да се истакне да коначно многи млади мисле у складу са одређеним шемама, које им намећу медији. Међутим, ако се у разговору удубите у детаље и замолите да у свом мишлењу напусте медијске клишеје, разговор поприма рационалнији смисао.
Иначе, пољски млади разумеју да карактер пољско-руских односа, како их представљају пољски медији, испада једностран и субјективан. Млада генерација је свесна да конфронтација с Русијом ничем конструктивном неће водити.
У условима, када су сви напори усмерени на тражење непријатеља, почиње лов на вештице. Како их замишљају у Пољској?
Лов на вештице нема институционални карактер у Пољској. Пољске власти не прогањају оне, ко има погледе, различите од званичног става о руско-пољским односима. Истовремено пољски медији, нарочито опозициони, који су повезани са странком Право и Праведност, све до сада пишу о теми тајне завере руских специјалних ресора. У пољском интернету могуће је наћи различите апсурдне савете како може да се открије руски агент, каква образложења он користи и како се понаша.
Међутим, говорити о неким репресалијама према онима, који другачије мисле, не вреди. Ниједном се нисам са тим суочавао.
Леонид Сиган,
КАТЕГОРИЈЕ
