Марина у „Огледалима“
Огледала – тако се назива руски играни филм о великом песнику 20. века Марини Цветајевој. Животна драма Цветајеве преплиће се у филму са трагедијом читаве земље – Русије. А људи које на путу среће јунакиња само су огледала у којима она види сопствени одраз.
Филм почиње љубавном идилом. Лето. Крим. Млада Марина Цветајева се упознаје са гимназијалцем Сергејом Ефроном, будућим мужем. Овај сусрет је предоредио читав њихов будући живот. Пред њима су огромни потреси и рана смрт обоје, али за сада су они срећни и безбрижни. До револуције 1917. остаје свега неколико година... Наш филм је изграђен по принципу грчке трагедије: пролог и три чина – каже режисер филма Огледала Марина Мигунова. При томе најважнији у сваком чину, свакој новели су Маринини односи са мужем.
- Нисмо се трудили да направимо причу о стваралаштву, без обзира на то што је стваралаштво било суштина њеног живота, али то би било нешто надземаљско, то не може да се доведе у везу са мужем, са њиховим односима. Мада, наравно, љубав јој је помагала да ствара, она је говорила: ако престанем да волим, умрећу. Први сигнал будуће смрти било је то што су ухапсили мужа и ћерку – и тада је она заиста престала да пише стихове, рекла је да је увек писала од вишка осећања, а сад осећа само бол, страх, очајање. Који стихови могу да се роде из таквих осећања?
Судбина Марине Цветајеве је бескрајно трагична. Она се родила у богатој московској породици интелектуалаца. Отац је био професор универзитета, оснивач Музеја лепих уметности, мајка пијанисткиња. Почела је рано да пише и одмах је привукла пажњу. Удала се, родила ћерку. Ипак револуција није оставила од ове лепе приче ни камен на камену. 17 година мучне емиграције у којој се Ефрон и Цветајева нису снашли. Затим повратак у домовину, више не у Русију, већ у Совјетски Савез. Стрељање Ефрона – публицисте, књижевника. Када је био у иностранству почео је да ради за совјетску обавештајну службу, што му се после осветило. Маринина скитања. Коначно њено самоубиство... А паралелно стваралаштво које је неким чудом настављено, није пресушило.
Према речима Мигунове, радећи на филму она је открила за себе да Цветајева ни мало није била депресивна мученица каквом је често представљају.
- Да, то је најтрагичнија судбина Сребреног века. Али то је човек који се никада није предавао и који никада чак није патио од депресије. Она је писала да у најтежем моменту увек има чему да се радује, макар звезданом небу над нама и моралном закону у нама...
Тешко је поверовати, али је чињеница: Огледала су први играни филм о поштованој у народу Марини Цветајевој! Мада, све има објашњење: личност Цветајеве је толико крупна и вишестрана да свако тумачење било ког фрагмента биографије може да буде једнострано. Такав материјал тешко је узимати на обраду. Али Мигунова је ризиковала и успело је! Филм је добро изграђен, музикалан, осећајан, као и стваралаштво Марине Цветајеве. У целини филм је достојан пажње, како поштовалаца поезије, тако и оних који једноставно воле добар филм.
Рита Болотска,
