Савет Европе и Русија: Мучно тражење компромиса

07-05-2014 04:40:02 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Односи Савета Европе који обележава 65. година постојања и Русије која је ступила у њега 1996. године увек су били сложени. Руско-грузијски конфликт, поштовање људских права, случај ЈУКОС-а који је одјекнуо у јавности, актуална криза у Украјини нису им додали поверње. Тачније, проблем је постало то што су еврпљани гледали и гледају на ова питања једнострано и предумишљено.

Већ скоро 20 година Русија је члан и један од кључних спонзора међународне организације која је била формирана после Другог светског рата као заједнички европски интеграциони пројекат. 90-их година Савет Европе је започео актувно да прима у своје редове нове чланове из бившег социјалистичког табора. Актуализован је рад његових главних органа — Европског суда за људска права и Парламентарне скупштине СЕ. Због све већег утицаја САД на Европу, рад ових структура је престао да носи строго саветодавни или правобранилачки карактер. У извесном тренутку оне су почеле да се користе као политички инструменти против Москве. Одражавао се традиционални геополитчки сукоб Русије и САД који је почео да јача, истакао је за Глас Русије политиколог Сергеј Михејев.

- Они учествују у заједничкој пропагандној кампањи коју режирају Американци. У Савету Европе Американце подржавају савезници — посланици из земаља бившег Варшавског уговора, који су традиционално расположени антируски. Они диктирају тон у Савету Европе. Већина европских лидера налази се под америчким утицајем. Америчке специјалне службе имају огромну количину комрпомитујућег материјала о скоро свим европским лидерима. И они то схватају.

Тако Савет Европе предузима најактивније учешће у многим антируских политичким и пропагандним пројектима које инцира Вашингтон. Довољно је сетити се недавног демарша Парламентарне скупштине СЕ против Русије због гласања на Криму. Руску делегацију су лишили права гласа и рада у руководећим структурама скуштине. Руски политичари и експерти још много пре тога говорили су да учешће у раду органа који се професионално специјализује на антируским декларацијама и резулуцијама има минимум смисла и перспектива.

На крају је руска делегација напустила Стразбур и оставила себи право да одреди да ли постоји даљи смисао учешћа у раду Парламентарне скупштине СЕ. Старији научни сарадник историјског факултета Московског државног универзитета Алексеј Пиљско је подсетио да је Москва стално предлагала Савету Европе теме за дискусију, али није увек видела узвратну реакцију.

- Сада чланство у СЕ не одговара посебно руским интересима, пошто се он претворио не у платформу за дијалог између Русије и земаља Еврпе, већ у платфоруму одакле у страну Русије стално лете оптужбе и која се фиксирала на критику Русије. Учешће у таквом форуму не одговара нашим интересима, и у скорије време ће се доносити одлука о нашим односима са Саветом Европе.

Ипак, генерални секретар Савета Европе Турбјерн Јагланд више пута је изјављивао да сматра важним чланство Русије у организацији. Шта више, обећао је да ће се лично заузети за регулисање спорних питања. Много зависи од тога колико има истомишљеника. За сада не делује да ће ова организација променити вектор свог односа према Москви.

Илија Харламов,