На граници мира и рата
Распад СССР и Југославије, спорни статус Косова, отварање територијалних претензија Јапана, Румуније, земаља Балтика. 69 година после завршетка Другог светског рата свет је изгледа заборавио на то да су спорови између држава за одређивање граница увек били повод за оружане конфликте. Позиви да се прекроји карта света и да се одустане од граница утврђених после Другог светског рата чују се све чешће.
Послератни систем мира био је успостављен на међународним конференцијама у Јалти и Потсдаму. Његова законитост потврђена је Повељом УН. Непоколебљивост резултата Другог светског рата и утврђених граница у Европи била је потврђена и међународним споразумима у Хелсинкију 1975. године. А учешће у Хелсиншкој конференцији САД и Канаде у принципу потврдило је принцип неповредивости граница као основу за мир у свим регионима земљине кугле.
Овај систем скоро пола века био је гарант стабилности у читавом свету, каже експерт Института за руску историју РАН, магистар историје Андреј Марчуков.
- Овај систем, без обзира на то што је у послератном свету било мноштво конфликата, био је успешан — достигао је баланс снага на планети између западног блока и СССР који се претворио у светску суперсилу, и није допуштао трећи светски рат. Овај систем одвраћања, узајамног тражења компромиса, био је врло флексибилан и успешан и био је главна препрека на путу светске хегемоније САД. Покушаји да се уништи овај систем били су чести. Ако узмемо чињеницу америчке агресије на Блиском Истоку, у Југославији, видећемо да је она извршена мимо овог ситема, мимо СБ УН као снажног инструмента за одвраћање агресије. САД су игнорисале овај систем, потшо су имале за свој циљ ревидирање договора.
Европа која је преживела два светска рата, брижљиво се односила према питању граница све до почетка 90-их година. Њихова промена је сматрана табуом. Али вакцина светских ратова изгледа више не делује. Бомбардовања и насилно распарчавање Југославије, косовски пројекат проглашења независне државе на територији Србије уништили су настали светски поредак. У Европи се поново чују разговори о територијалним претензијама. При томе воде их нови чланови ЕУ — Пољска, Румунија, Мађарска, земље Балтика и балканске државе.
Покушаји да се ревидирају границе стварају нова жаришта напетости. Све то негативно утиче на ситуацију у свету, каже дописни члан Руске ададемије наука Вилен Иванов.
- Ревидирање утврђених, признатих граница, наравно, повлачи за собом опасност по међународни мир. Зато земље од којих то зависи треба да учине све како не би допустиле такве вештачке претензије једне земље према другој. Треба предвидети и не допуштати непромишљена ревидирања граница.
Експерти називају ревидирање граница једним од облика ревизије резултата Другог светског рата. И ако се на време не заустави, очигледно је да Европа може да постане инспиратор новог глобалног рата. Није ваљда истина да историја ничему не учи?
Светлана Калмикова,
