Благо раџа и махараџа у Московском Кремљу
Благо раџа и махараџа – дивне огрлице, украси за турбане, наргиле и наруквице од злата, платине, дијаманата и рубина: Музеји Московског Кремља пружају гледаоцима јединствену изложбу Индија: скупоцености, које су освојиле свет.
Она демонстрира разноворсност јувелирских традиција земље и демонстрира најбоља остварења те уметности индијских и европских мајстора из неколико столећа – од 16. до 21. века. Драго камење, префињеност дивних јувелирских дела одушевљавају! Изложено је око 300 ремек-дела јувелирске уметности из низа музеја и приватних збирки Европе, Азије и Америке! Украси једне сале из 17. и 19. века користе се и у савременом животу, прича генерални директор Музеја Московског Кремља Јелена Гагарина.
- Приликом празника, важних церемонија мушкарци и жене у Индији носе велелепне огрлице. Индија је јединствени свет, јер индијска жена не може да изађе из куће без златних украса. Сваки украс има симболичан значај.
Јелена Гагарина прича да гарнитура, која се састоји од огрлице, украса за главу и минђуша тежи 10 килограма!
- Ту се користе не само велелепни дијаманти и перле, већ и јединствене технике, јер наличје ове ствари је исто тако лепо као и лице. У Индији је то веома важно: оно, што дотакне ваше тело мора да буде исто тако лепо као и оно, што је споља. По правилу, позадина је у емајлу. Наличје је посебна прича са својом симболиком и сликама.
Ове дивне ствари су дела генијалног мајстора савремене уметности Индије – Муну Касливала, који је преминуо 2012. године. Данашња изложба Музеја Кремља посвећена је сећању на њега. Свадбена гарнитура се чува у радионици тог мајстора, само богаташи могу да позајме овај експонат за свадбу.
Сваки експонат провоцира екскурс у историју: традиције, веровања, легенде источне земље чуда, која је давно очаравала Европљане. Ево што је испричала куратор изложбе Јелена Михајлова у вези са две свадбене огрлице из 1900. године.
- Једну су поклањали родитељи на дан свадбе вереници, а то је била својина те жене током читавог њеног живота, њена банка, која гарантује независност. Другу огрлицу јој је поклањао муж за своју 60. годишњицу: јер је жена сачувала мужа до те годишњице – средине живота, јер се у Индији сматрало да живот мора да траје 120 година.
Златне огрлице, наруквице, украси за дланове, за рамена и за појас – све је засуто драгим камењем. Неки су тешки 250 карата! Укупна тежина у неком украсу понекад износи око хиљаду карата! Смарагди фрапирају својом бистрином, дијаманти – размерима и брушењем. Сафири су на овој изложби велика реткост: у Индији их скоро не носе, јер је сафир камен богиње смрти Кали, коју сликају плавом бојом. Зато Индијке носе масивне украсе за косу – за читаву плетеницу - са приказима кобри, - каже други куратор Јекатерина Шчербина.
- У Јужној Индији је према кабрама посебан однос. Тамо их поштују, славе празнике, посвећене змијама. Многи украси оваплоћавају тај симбол. Сматра се да је кобра мирно, стрпљиво биће, које никада не напада прво, често је упоређују са женском природом. Позната је плодност кобре, зато се кобрама моле ради рађања синова.
Посебна пажња је удељена на изложби утицају индијског стила на развој европске јувелирске уметности, дивном спајању традиција и култура. Да се сетимо да је Индија постојбина драгог камења, које је све до 18. века стизало у Европу оданде. Чак када су Шпанци освојили Америку, скупоцене сировине су возили ради обраде у Индију.
Веома је симболично, што се јединствена изложба одржава у Москви, јер је то важан град на путу из Индије у Европу- карика, која повезује Исток и Запад.
Карина Ивашко,
