Француски економиста: Оцене рејтинг агенција – другостепени фактор
Међународна рејтинг агенција Стандард енд Пурс снизила је дугорочни рејтинг Русије по обавезама у страној валути до ВВВ- са ВВВ с негативном прогнозом. У изјави агенције се истиче да сложена геполитичка ситуација између Русије и Украјине може да доведе до додатног битног одлива како страног, тако и локалног капитала из руске привреде.
Руске власти оценама међународних експерата не верују, зато су иступиле са иницијативом формирања сопствене глобалне рејтинг агенције. Идеја није нова. О стварању европске агенције која може да буде алтернатива америчкој „тројки грандова“ – Стандард енд Пурс, Мудис и Фич – још 2010. године говорио је Жан-Клод Јункер. Њега су подржале Немачка и Француска које, као данас Москва, сматрају да агенције монополисти имају својство да греше. О принципима рејтинга и о томе треба ли данас инвеститори да случају америчке експерте, у интервјуу за Глас Русије говорио је Норбер Гејар, француски економиста и аутор књиге Рејтинг агенције.
Да ли треба да утиче политички контекст на закључке рејтинг агенција и у којој мери?
- Обично агенције оцењују платежну моћ земље на годину или две унапред, и сваке године оцена се ревидира. Ипак геополитички или економски догађај може да буде узрок ревидирања рејтинга. Таквих примера у савременој историји је много. На пример, одмах после убиства бившег премијера Либана Рафика Харирија 2005. године рејтинг ове земље је пао. Агенција Мудис је тада сматрала да може да се разбукта грађански рат, који са своје стране може да доведе Либан до банкротства. Очигледан пример како политички догађај може да утиче на одлуку агенције.
Коју улогу ове оцене играју у доношењу одлука за инвеститоре?
- После увођења нових европских правила 2013. године утицај рејтинг агенција је пао. Њихове оцене су постепено почеле да нестају из финансијских правилника европских и америчких страна. Финансијско регулисање сада је независније од агенција, него у последњој деценији. Ипак инвеститори су наставили да користе оцене три велике агенције – Стандард енд Пурс, Мудис и Фич – зато што је то удобан и прост индикатор, који им омогућава да схвате платежну способност компаније или земље. Постоје и изузеци, на пример САД. По скали ове три агенције оцена САД није ААА. Али за многе англосаксонске инвеститоре АА+ САД је исто што и ААА. Сваки инвеститор има своју интерпретацију оцена.
Свемоћ рејтинг агенција је релативна. По мени, први показатељ треба да се сматра доходак по облигацијама. То јасно показује колико је земљи лако да добије фондове од приватних инвеститора. У Европи стопе падају чак у јужним земаљама, у којима је била озбиљна дужничка криза – на пример у Грчкој или Португалији. То значи да су се рејтинг агенције односе према тим земљама и даље са великим опрезом, док су инвеститори оптимистичнији. У систему финансијских тржишта власт припада оном ко има капитал. Ситуацију на тржишту решавају и одређују велики инвеститори, фондови, осигуравајуће компаније и кредитори, а не рејтинг агенције.
Не само Русију критикују америчке рејтинг агенције. Објективност њихових оцена је доведена у сумњу, између осталог у Француској и Немачкој. Зашто?
- За време кризе зоне евра 2011. и 2012. године агенције су много критиковали зато што они нису успели да предвиде кризу државних дугова у Европи и врло касно су смањили оцену Грчке и другим земљама јужне Европе. Рејтинг агенције нису у стању да прогнозирају кризу. Коначно то је померило њихове оцене на други план и већ две године оне се сматрају другостепеним фактором.
Европа планира отварање сопствене рејтинг-агенције, која може да истисне америчку тројку. Сматрате ли да је алтернатива неопходна?
- На данашњи дан једина алтернатива је увећање конкуретности на тржишту рејтинг агенција преко њиховог спајања. Као што су на пример обједињене кинеска рејтинг агенција Дагонг са руском Рус-Рејтинг и америчком Иган-Џонс. Тако сада у Хонгконгу постоји солидна агенција која се нада да ће направити конкуренцију трима америчким. Али то је потрајати. Поред тога, постоји питање навике. Англосаксонски, амерички и европски инвестотори су навикли да се оријентишу на тројку и не схватају зашто да раде с неким другим. И то је чудно, зато што делимично кривица за хипотекарну кризу 2008. године лежи на њима.
Марија Сиделникова,
