Чепурин: Србија може да рачуна Русију у свим међународним институцијама
Неће бити никакве промене става Русије према Косову
Амбасадор Русије у Београду говори о односима Београда и Москве, новој влади, украјинској кризи: Не мењамо став о Косову, већ само указујемо на цинизам САД. Не трчите за туђим одлукама када је реч о санкцијама Кремљу.
- Верујем да је нова влада Србије сасвим одлучна да ради на даљем јачању односа Београда и Москве. Врло добро смо сарађивали са многим министрима у прошлој влади и не видим зашто се та пракса не би наставила и с новим кабинетом. Можда нећемо имати исте ставове по свим питањима у свету, али је у обостраном интересу да што више гранамо наше везе. Верујем у њихову добру будућност, као и у добру будућност Србије.
Овако руски амбасадор у Србији Александар Чепурин види перспективу односа двеју земаља после устоличења новог министарског тима у Немањиној 11. Он ту своју тезу поткрепљује тако што на почетку интервјуа за „Новости“ парафразира премијера Александра Вучића:
- Србија је пријатељ Русије - тако је било, тако јесте и тако ће бити.
* Русија се приликом присаједињења Крима позвала и на одлуку Међународног суда правде о легалности косовске независности. Значи ли то да Москва може и да промени свој став и призна независно Косово?
- Апсолутно неће бити никакве промене става Русије према Косову. Наш став ослања сена међународно право и Резолуцију СБ УН 1244. Када смо се позвали на одлуку МСП, то смо урадили управо да бисмо истакли циничну примену двоструких аршина САД и низа западних земаља. За њих је прихватљиво и исправно када се примењује сила против суверене државе како би се одвојио део њене територије, а мирно, једногласно изражавање воље грађана Крима у условима државног удара у Кијеву - проглашавају нелегитимним.
* Значи ли то да можемо и убудуће да рачунамо на подршку Русије у решавању косовског проблема, пре свега у међународним институцијама и Савету безбедности УН?
- Русија ће и даље пружати Србији подршку у вези са Косовом. Можете да рачунате на нас у свим међународним институцијама. Србији су по овом питању потребни савезници и истомишљеници, морална подршка.
* Србија је одбила притисак Запада и није увела санкције Русији због кримске кризе. Какве последице би евентуална промена те одлуке имала по наше односе?
- Полазимо од тога да Србија има своје интересе и да жели да их следи и брани, а не да по сваку цену „трчи“ за туђим одлукама, покушавајући да буде гласнија од других. Потребно је да размишљамо о нашим заједничким интересима и како ћемо проширивати сарадњу. Пре годину дана смо у Сочију потписали Декларацију о стратешком партнерству и има још простора за развијање билатералних односа.
* Због нарушених политичких односа између Русије и ЕУ, колико ће се даље евроинтеграције Србије одразити на сарадњу Београда и Москве?
- Србија је јасно одредила своје спољнополитичке приоритете. Ви желите да се прикључите ЕУ, и то је ваше суверено право. Ми се у то не мешамо. С друге стране, Србија је рекла да неће радити против интереса Русије, и то такође поздрављамо.
* А како би Москва реаговала ако би се Србија прикључила НАТО?
- Колико видим, мало ко у Србији сада говори да је то потребно. Питање је и шта ће се дешавати у будућности, хоће ли НАТО и даље постојати или ће се развијати сарадња Европе, Русије и Кине, с тим да Москва буде везивни ланац између Брисела и Пекинга. Наш став о НАТО је једноставан и познат - та алијанса је била створена против Совјетског Савеза. СССР више нема и НАТО је остатак прошлости, Хладног рата. Нећу ни да спомињем ужас који је у вези са НАТО Србија преживела у недавној прошлости. Не знам има ли Срба који маштају да започну конфронтацију са Русијом или да преусмере на њу своје ракете.
* Има оних који мисле да је свет отварањем украјинске кризе дошао на праг новог глобалног рата?
- Можда неке друге земље имају такав интерес, Русија сигурно не. Чинимо све да до тога не дође. Проблеме у Украјини треба да решавају сами Украјинци, на миран и политички начин. Русија је током последње деценије, без обзира на то што су били потпуно усмерени према ЕУ, у значајној мери, са десетинама милијарди долара, помогла украјинску економију. Сада ћемо видети како ће их Европа субвенционисати. У сваком случају, нови Хладни рат и Гвоздена завеса нам нису потребни. Кажу да се историја понавља два пута. Прво као трагедија, онда као фарса. А Русији фарса није потребна.
* Можемо ли очекивати неке веће руске инвестиције и у којим областима?
- Претходних годину дана направљен је читав низ корака у привредној сарадњи, пре свега у енергетици, железничкој инфраструктури. Захваљујући руском кредиту, надам се да ће на вашим пругама возови ићи четири пута брже. Има доста позитивних примера успешних руских инвестиција у Србији, као што су Мајданпек, НИС, „Гаспром“, „Лукоил“, Збербанка... Не тражимо никакве привилегије, већ повољан и уређен пословни амбијент. Предност руских компанија је та што оне имају новац, капитал за улагање, а још и жељу за то.
* Када ће се интензивирати радови на изградњи „Јужног тока“ кроз Србију? Шта је спорно, пошто се није далеко одмакло од заваривања једне цеви?
- Није тачно да су ствари замрле. Све се одвија по плану, а и Русија и Србија су веома заинтересоване за реализацију овог пројекта. Потписани су сви неопходни уговори и споразуми, израђени планови. Сада је потребно решити питање „Јужног тока“ у целини.
* Да ли је тај пројекат угрожен, с обзиром на затегнуте односе Русије и ЕУ?
- Русија преговара са ЕУ како се стандарди и правила не би мењали и измишљали преко ноћи. У „Јужни ток“ су укључени највећи европски концерни низа земаља и то су и њихови интереси које ћемо, надам се, бранити заједно.
* У Нишу функционише Центар за ванредне ситуације. Да ли је реч о војном позиционирању Русије на Балкану, будући да ваше министарство за ванредне ситуације располаже респектабилним војним арсеналом?
- Наша сарадња има хуманитарни карактер. Желимо да помогнемо да се Србија очисти од заостале НАТО муниције. Русија је дала донације у износу од 30 милиона долара за то, тамо ради 37 руских стручњака... Током ове године биће проверена и деминирана значајна површина на четири локације. Желимо да помогнемо и да се формира координационо тело које ће вршити стални мониторинг ванредних ситуација и слати помоћ не само Србији, већ и целом региону.
Данијела Милинковић,
КАТЕГОРИЈЕ
